„Evropska Unija i SAD mogu da izvrše pritisak na Prištinu kako bi se našlo kompromisno rešenje sa Srbijom, dozvoljavajući, na primer, da ne primenjuje mere reciprociteta prema privremenim dokumentima protiv kosovskih Srba“, navodi Maleševićeva, koja je saradnica u Moskovskom državnom institutu međunarodnih odnosa, u članku koji objavljuje dnevnik Vedomosti.
Ona je ocenila da rukovodstvo Srbije zato računa na „uslugu“ zapadnih zemalja, ali da se zato od Beograda zahtevaju recipročni ustupci.
„U ovim okolnostima, Beogradu postaje teže da odbrani svoj trenutni stav o ukrajinskoj krizi i antiruskim sankcijama“, ocenila je Maleševićeva.
Prema njenim rečima, takozvani reciprocitet je postao politička doktrina kosovskih Albanaca poslednjih godina, a administracija premijera Albina Kurtija posebno aktivno promoviše različite formate reciprociteta.
„Neuspeh Brisela kao posrednika da utiče na kosovske Albance i sprovede (Briselski) sporazum podriva kredibilitet Evropske Unije u očima Srbije. Sve se češće upoređuju Briselski i Minski sporazum kao dva neuspešna pokušaja rešavanja krize, gde je EU delovala kao posrednik i nije uspela da utiče na kontrolisanu stranu kako bi je ubedila da ispuni svoj deo obaveza“, ocenila je analitičarka.
