Sagovornik portala N1 navodi da procene na osnovu dosadašnjih pokazatelja i bukinga koje imaju agencije govore da će ovog leta u Grčkoj boraviti između 800.000 i 900.000 turista iz Srbije, a u toj projekciji su i individualni putnici, kojih se očekuje da bude između 150.000 i 200.000.
„Kad govorimo o masovnom turizmu, najviše građana Srbije boravi na severu Grčke, pre svega na Halkidikiju i u regiji Pijerija, u kojoj se nalaze Paralija, Leptokarija, Nei Pori. Prema nekim procenama, srpski turisti čine između 30 i 45 odsto od ukupnog broja turista u te dve regije. Građani Srbije u najvećem broju odsedaju u privatnom smeštaju, dok onih koji letuju u hotelima ima mnogo manje i oni čine svega desetak odsto u odnosu na ukupan broj gostiju iz Srbije“, objašnjava Seničić.
Prema njegovim rečima, znatan broj putnika iz Srbije vuče i regija Jonskog mora, počev od Sivote na severu te regijer, preko Lefkade, Parge i Kefalonije, pa do Krfa.
„Iz godine u godinu se povećava broj naših turista u tom delu Grčke i tu možemo da računamo na oko 100.000 ljudi iz Srbije. U toj regiji je i Zakintos, nekad vrlo popularna destinacija, koja se poslednjih godina zbog silnih problema veoma malo traži. Posećena je regija koja obuhvata ostrva Skijatos i Siros, a ne treba zaboraviti i Tasos na severu Grčke. Naših građana ima i na Peloponezu i u okolini Atine, ali su to znatno manje brojke. Slično je i sa daljim ostrvima gde imamo čarter letove, a to su Krit, Rodos, Samos, koja u sezoni poseti između pet i deset hiljada ljudi“, ističe Seničić.
Veoma tražena je i Turska, iako je Srbija, kako kaže, malo tržište kad je reč o toj zemlji jer su njihovi turistički kapaciteti ogromni.
„U letnjoj sezoni iz godine u godinu beležimo porast interesovanja za severnom delu obalu kao što su Sarimsakli i Kušadasi, gde imamo mogućnost da relativno brzo stignemo i autobusom. Dakle, ne putuje se 24 sata, može da se stigne za 15-16 sati do tamo. Te destinacije nekada su zbog blizine bile namenjene tržištima u Sandžaku, Severnoj Makedoniji i južnoj Srbiji, a poslednjih godina trend odlaska u taj deo Turske proširio se i na centralnu i severnu Srbiju“, napominje Seničić.
Dodaje da trenutno mesta više nema u Kušadasiju i Sarimsakliju, svi kapaciteti su popunjeni.
„Procenjujemo da će tokom ove sezone na turskoj obali organizovano letovati oko 80.000 turista iz Srbije, pa ako tome dodamo i oko 20.000 individualnih putnika, dolazimo do cifre od najmanje 100.000 srpskih turista u turskim letovalištima“, ističe Seničić.
Turista iz Srbije u većem broju ima i u centralnom delu, prvenstveno u Bodrumu i Marmarisu, kao i južnije u Antaliji, Alanji, Kemeru, Beleku, ali i na desetinama manjih mesta koja se otvaraju kao destinacije.
„Cene u turskim hotelima su više za oko deset odsto u odnosu na prošlu letnju sezonu, ali su zato podigli godine starosti za besplatan boravak dece sa 12 na 13-14, a negde čak i na 16 godina. Turska je porodična destinacija u najvećem broju slučajeva i daje tu mogućnost šarenolikog izbora hotela, od dve do pet zvezdica, različitih cenovnih struktura. Tako može da se nađe hotel sa pet zvezdica za 700-800 evra za deset dana, ali ima i onih u kojima se cena kreće i do nekoliko hiljada evra“, kaže naš sagovornik.
Za razliku od Grčke i Turske, Crna Gora ove sezone beleži manji broj gostiju iz Srbije u odnosu na prošlo leto. Seničić smatra da se Crnogorci nisu obratili našem tržištu na pravi način, već su, kako kaže, više išli na tržišta Rusije, Ukrajine i zapadne Evrope.
„Prošlog leta smo imali veliki porast broja naših turista na crnogorskom primorju zbog toga što ta zemlja nije imala kovid uslove, a ovog leta su ta ograničenja ukinule skoro sve destinacije. Kada su ljudi dobili mogućnost izbora, veći deo turista iz Srbije odlučio je da otputuje na neke druge destinacije. U Crnoj Gori očekujemo oko 80.000 do 90.000 gostiju iz Srbije preko agencija, a ukupan broj naših turista mogao bi da bude oko 250.000 kad uračunamo i one koji tamo imaju kuće ili posećuju rodbinu i prijatelje“, napominje Seničić.
Prema njegovim rečima, peta ili šesta destinacija po broju srpskih turista je Egipat, u kojem letnja sezona traje od aprila do oktobra, pa čak i do novembra.
„Verovatno bi naših turista bilo i više da nije u pitanju samo čarter destinacija jer smo limitirani brojem letova i sedišta u avionima. Na osnovu popunjenosti letova i broju sedišta procenjujemo da bi ove sezone u Egiptu trebalo da bude i do 55.000 putnika iz Srbije“, navodi Seničić, dodajući da je ove godine nešto veće interesovanje i za Tunis, gde bi broj turista iz Srbije trebalo da dostigne desetak hiljada.
Govoreći o hrvatskom primorju, Seničić napominje da je u pitanju destinacija koja je za građane Srbije konstantno na niskom nivou u organizovanom turističkom prometu.
„U Hrvatskoj bi ovog leta broj turista iz Srbije trebalo da bude između 35.000 i 40.000, ali ne postoji dobar podatak ni iz Hrvatske, jer se beleže samo podaci o prelasku granice. Kako je reč o veoma značajnoj tranzitnoj državi ne može se sa sigurnošću odrediti šta su zaista turistička putovanja, a šta tranzit. Zato je veoma teško locirati individualne turiste u Hrvatskoj“, objašnjava Seničić.
U Bugarskoj već tradicionalno letuje oko 100.000 srpskih turista, pretežno iz istočne i južne Srbije, ali se poslednjih godina aranžmani za bugarska letovališta solidno prodaju i u Beogradu i u Vojvodini, navodi Seničić.
„Očekujemo da i ove godine u Bugarskoj bude približno 100.000 naših građana, prvenstveno u hotelima, a jedan manji deo i u privatnom smeštaju. Tamo su cene maltene identične kao 2019. godine, nisu se puno menjale, a poboljšana je i infrastruktura, pa se sada lakše stiže do mora“, napominje sagovornik portala N1.
Pad u broju dolazaka srpskih turista beleži i Albanija, u kojoj je zbog ukidanja kovid uslova prošlog leta boravilo oko 100.000 naših građana.
„Ove sezone, međutim, u Albaniji letuje oko 40 odsto manje turista iz Srbije, procene govore da će ih ukupno biti između 50.000 i 55.000. Kad su ostale države ukinule kovid ograničenja, Albanija je postala druga ili treća alternativa tim destinacijama“, ističe Seničić.
Neke od tih destinacija su Španija i Italija, koje su prošlog leta bile zatvorene za turiste iz Srbije.
„Za te dve države imamo čarter letove, a kad su pitanju letnje destinacije najčešće su to Palma de Majorka i Barselona u Španiji, a u Italiji Sicilija i Sardinija. Očekujemo negde do 20.000 srpskih turista u Španiji, dok bi u Italiji, koja je tokom prvomajskih praznika doživela pravi bum, moglo da letuje između 30.000 i 35.000 građana Srbije“, zaključuje Seničić.
Od ostalih destinacija sagovornik portala N1 izdvaja još Kipar, na kojem je, podseća, nekada letovalo i do 40.000 građana Srbije, ali je sad taj broj sveden na oko pet do sedam hiljada.
