Nemačke savezne i regionalne vlade spremaju se za potencijalni talas protesta koji bi mogao doći ove jeseni ili zime, izvestili su ove nedelje nemački emiteri ARD i RBB. Kabinet kancelara Olafa Šolca strahuje da bi rast cena hrane i energije mogao da dovede do socijalnih nemira i da bi ga razni „radikalni“ pokreti iskoristili, dodaju mediji.
Prema pisanju medija, protesti bi mogli biti slični onima koje je Nemačka doživela tokom pandemije Covid-19, kada se vlada suočila sa otporom njenoj politici zatvaranja i vakcinacije. Prema ARD-ovoj novinskoj službi Tagesschau, neke grupe su već pokušale da organizuju proteste u Berlinu pod sloganima „Pobuna“, „Ustanak“ i „Građanski rat“.
Prema pisanju medija, novi protesti bi mogli ponovo da ujedine ljude poznate kao Kuerdenker (lateralni mislioci) u Nemačkoj. Ovo je labava organizacija osnovnih pokreta koji su postali istaknuti tokom protesta protiv zaključavanja. Nemački mediji su više puta ukazivali na navodne veze pokreta sa raznim ekstremističkim grupama krajnje desnice.
Neki aktivisti povezani sa pokretom Kuerdenker navodno su već najavili planove protesta za ono što je RBB opisao kao „vruću jesen“ i „zimu besa“.
Pokret „Slobodna Saksonija“ u istočnoj nemačkoj pokrajini Saksoniji takođe je pozvao na „masovni građanski otpor“, navodi Tagesšau, citirajući Matijasa Kventa, istraživača sa Univerziteta primenjenih nauka Magdeburg-Stendal.
Ministar unutrašnjih poslova Saksonije, Armin Šuster, takođe je rekao za ARD da se njegovo ministarstvo priprema za „različite” scenarije, dodajući da bi neke „grupe, aktivisti ili stranke” možda nastojale da „iskoriste” trenutnu situaciju za svoje uske ciljeve. Neki od onih koji „mobilišu i agitiraju“ ljude već su skrenuli pažnju njegovog ministarstva, dodao je on.
Prema pisanju medija, nemački ministar ekonomije Robert Habek takođe se suočio sa kritikama tokom svoje letnje turneje po Nemačkoj, a njegov govor u gradu Bajrojtu u Bavarskoj bio je „masovno poremećen” prošle nedelje. Demonstranti, koji su organizovali demonstracije tokom njegove turneje, navodno su pozvali na pokretanje gasovoda Severni tok 2 kako bi se ublažila energetska kriza. Oni su takođe navodno tražili ukidanje sankcija uvedenih Rusiji.
Tagesšau je potom te zahteve označio kao „pro-putinov, antiliberalni stav“, misleći na ruskog predsednika Vladimira Putina, kojeg su zapadni lideri naveliko osudili zbog tekuće ruske vojne operacije u Ukrajini.
Šuster je u međuvremenu pozvao na „krizni tim među resorima“ koji bi ublažio efekte rasta cena i troškova energije, kao i sprečio sve potencijalne društvene nemire. „Kvalitet kriznog upravljanja savezne vlade biće odlučujući faktor u obimu egzistencijalnih strahova, a time i mogućih društvenih protesta“, rekao je on, dodajući da će, ukoliko Berlin ne uspe da pravilno upravlja krizom, nastati „veliki protestni pokret“. u Nemačkoj.
Nemačka se priprema za energetsku krizu dok EU pokušava da smanji oslanjanje bloka na rusku energiju usred zastoja oko vojne akcije Moskve u Ukrajini. Cene gasa su ove godine skoro učetvorostručene, prvenstveno zbog smanjenog priliva iz Rusije, glavnog snabdevača kontinenta.
Ovo je već navelo zvaničnike širom Nemačke da preduzmu neke mere predostrožnosti, u rasponu od ograničavanja maksimalnih temperatura grejanja u javnim zgradama do stvaranja „prostora za zagrevanje“ kako bi se pomoglo onima koji se bore da plate svoje račune za grejanje.
