Šef Ujedinjenih nacija upozorio je svet u ponedeljak da je „čovečanstvo samo jedan nesporazum, jedna pogrešna procena daleko od nuklearnog uništenja“.
Generalni sekretar Antonio Gutereš dao je strašno upozorenje na otvaranju dugo odlaganog sastanka na visokom nivou za reviziju značajnog 50-godišnjeg sporazuma koji ima za cilj sprečavanje širenja nuklearnog oružja i konačno postizanje sveta bez nuklearnog oružja. On je posebno naveo rat u Ukrajini i pretnju nuklearnim oružjem za sukobe na Bliskom istoku i u Aziji, dva regiona „koja se približavaju katastrofi“.
Gutereš je rekao mnogim ministrima, zvaničnicima i diplomatama koji su prisustvovali jednomesečnoj konferenciji za reviziju Ugovora o neširenju nuklearnog oružja da se sastanak održava „u kritičnom trenutku za naš kolektivni mir i bezbednost“ i „u vreme nuklearne opasnosti kakva nije viđena od vrhunac hladnog rata.“
Konferencija je „prilika da se izdvoje mere koje će pomoći da se izbegne određena katastrofa i da se čovečanstvo postavi na novi put ka svetu bez nuklearnog oružja“, rekao je generalni sekretar.
Ali Gutereš je upozorio da „geopolitičko oružje dostiže nove vrhunce“, da se skoro 13.000 komada nuklearnog oružja nalazi u arsenalima širom sveta, a zemlje koje traže „lažnu bezbednost“ troše stotine milijardi dolara na „oružje sudnjeg dana“.
„Sve to u vreme kada rizici od širenja rastu, a zaštitne ograde za sprečavanje eskalacije slabe“, rekao je, „i kada krize – sa nuklearnim prizvukom – zagnjure od Bliskog istoka i Korejskog poluostrva do ruske invazije na Ukrajina.”
Gutereš je pozvao učesnike konferencije da preduzmu nekoliko radnji: hitno ojačaju i reafirmišu „77-godišnju normu protiv upotrebe nuklearnog oružja“, nemilosrdno rade na eliminaciji nuklearnog oružja sa novim obavezama za smanjenje arsenala, pozabave se „napetostima koje tinjaju na Bliskom Istoku i Aziji“ i promovišu miroljubivu upotrebu nuklearne tehnologije.
„Buduće generacije računaju na vašu posvećenost da se povučete iz ponora“, zamolio je ministre i diplomate. „Ovo je naš trenutak da se suočimo sa ovim fundamentalnim testom i jednom zauvek podignemo oblak nuklearnog uništenja.
Na snazi od 1970. godine, Ugovor o neširenju oružja poznat kao NPT ima najšire poštovanje svih sporazuma o kontroli naoružanja, sa oko 191 državom koja je članica.
Prema njegovim odredbama, pet prvobitnih nuklearnih sila – Sjedinjene Države, Kina, Rusija (tada Sovjetski Savez), Britanija i Francuska – pristale su da pregovaraju o eliminaciji svojih arsenala jednog dana, a nacije bez nuklearnog oružja obećale su da ih neće nabaviti u zamenu za garanciju da će moći da razvija nuklearnu energiju u miroljubive svrhe.
Indija i Pakistan, koji se nisu pridružili NPT-u, nastavili su da dobiju bombu. Kao i Severna Koreja, koja je ratifikovala pakt, ali je kasnije objavila da se povlači. Veruje se da Izrael koji nije potpisao ugovor ima nuklearni arsenal, ali to niti potvrđuje niti negira. Bez obzira na to, sporazum je zaslužan za ograničavanje broja nuklearnih pridošlica (američki predsednik Džon F. Kenedi je svojevremeno predvideo čak 20 nuklearno naoružanih nacija) kao okvir za međunarodnu saradnju u oblasti razoružanja.
Sastanak, koji se završava 26. avgusta, ima za cilj postizanje konsenzusa o narednim koracima, ali su mala očekivanja za značajan — ako ga uopšte bude — sporazum.
Ipak, švajcarski predsednik Ignacio Kasis, premijeri Japana Fumio Kišida i Fidžija Frank Bainimarama i više desetina ministara spoljnih poslova su među učesnicima koji se očekuju iz najmanje 116 zemalja, prema zvaničniku UN koji je govorio pod uslovom da ostane anoniman jer nije bio ovlašćen da javno govori pre konferencije.
Među ostalim govornicima na otvaranju u ponedeljak su šef nuklearne jedinice UN Rafael Grosi, šef Međunarodne agencije za atomsku energiju, američki državni sekretar Antoni Blinken i nemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok.
Petogodišnja revizija NPT-a trebalo je da se održi 2020. godine, kada se svet već suočio sa velikom krizom, ali je odložen zbog pandemije COVID-19.
Dešava se u vreme pojačanog straha od nuklearne konfrontacije, podstaknute komentarima Rusije nakon njene invazije na susednu Ukrajinu 24. februara.
Ruski predsednik Vladimir Putin upozorio je tada da će svaki pokušaj mešanja dovesti do „posledica koje nikada niste videli“ i naglasio da je njegova zemlja „jedna od najmoćnijih nuklearnih sila“. Nekoliko dana kasnije, Putin je naredio da se ruske nuklearne snage stave u stanje pripravnosti.
Patriša Luis, bivša direktorka Instituta UN za istraživanje razoružanja, koja je sada zadužena za programe međunarodne bezbednosti u istraživačkom centru za međunarodne odnose Chatham House u Londonu, rekla je da su „pretnje predsednika Putina da će upotrebiti nuklearno oružje šokirale međunarodnu zajednicu“.
Rusija nije samo potpisnica NPT-a, već i depozitar za ratifikaciju ugovora, a u januaru se pridružila četiri druge nuklearne sile u ponavljanju izjave bivšeg američkog predsednika Ronalda Regana i bivšeg sovjetskog lidera Mihaila Gorbačova da „nuklearni rat nikada ne može biti dobijen i mora se nikada se neće boriti“, rekla je za Asošijeted pres.
Luis je rekao da će zemlje koje učestvuju na konferenciji za pregled imati tešku odluku.
Da bi podržale sporazum i ono što on predstavlja, „vlade će morati da se pozabave ponašanjem i pretnjama Rusije“, rekla je ona. „S druge strane, ako to učinite, rizikujete da podelite članove sporazuma – od kojih su neki bili ubeđeni ruskom propagandom ili barem nisu toliko zabrinuti, na primer, kao što navodi NATO.
I „Rusija će se bez sumnje oštro protiviti tome da bude imenovana u izjavama i svim dokumentima o ishodu“, rekao je Luis.
