Ministarstvo spoljnih poslova zemlje objavilo je 27. jula zamrzavanje nepokretnosti neimenovanog državljanina Ruske Federacije u Zabljaku, kao i imovine ruskog političkog tehnologa Marata Baširova, koji je 2014. uspeo da radi u strukture marionetske „LPR“.
Ime jednog od Rusa je skriveno jer je imao vremena da uloži žalbu na odluku o zamrzavanju imovine upravnom sudu.
Crna Gora se od početka pridružila sankcijama EU protiv Rusije, uključujući vazdušni prostor, banke, propagandne medije i zamrzavanje imovine sankcionisanih lica.
Ministar unutrašnjih poslova je u junu saopštio da Crna Gora planira da zamrzne imovinu 34 državljana Ruske Federacije i Ukrajine, koji su se našli na listi sankcija. Kasnije je Ministarstvo finansija saopštilo da su prilikom provere podataka pogrešili, pomešali svoje imenjake sa sankcionisanim, a pravi spisak će biti manji.
Javno mnjenje u Crnoj Gori po pitanju rusko-ukrajinskog rata je pomešano – crnogorski Srbi, koji su prilično velika grupa, uglavnom su naklonjeni Rusiji, dok su druge grupe više proukrajinske.
Vladajuće stranke i deo opozicije podržavaju političku liniju EU, ali joj se protivi najveći opozicioni blok, Demokratski front.
Crnu Goru su često nazivali „ruskim VIP odmaralištem“ zbog činjenice da je zemlja postala popularno mesto za odmor ruskih oligarha. Prema nekim studijama, bogati Rusi mogu posedovati i do 40% nekretnina u zemlji.
Centralna banka Crne Gore je 7. jula saopštila da građani Ruske Federacije i dalje ostaju glavni kupci nekretnina i da su od februara kupili nekretnine u vrednosti od 20 miliona evra.
Crnogorski mediji su ranije preneli da je među osobama čija će imovina u Crnoj Gori biti zamrznuta ima više poslanika Državne dume i jedan službenik Putinove administracije.
