Zvaničnik je to rekao dok se uživo pojavio na TV kanalu 1+1, na pitanje da li Ukrajina može da koristi raketne sisteme za višestruko lansiranje M142 HIMARS i M270 MLRS američke proizvodnje za napad na Krim.
„Danas je Krimsko poluostrvo postalo čvorište za kretanje sve opreme i naoružanja koje dolazi iz Ruske Federacije na jug naše države. To je, pre svega, skup vojne opreme, municije i materijala koji su koncentrisani na Krimu, a zatim poslati za snabdevanje ruskih okupacionih snaga“, naveo je Skibicki.
Kijev takođe nastoji da napadne ratne brodove ruske Crnomorske flote, stacionirane na Krimu, nastavio je Skibicki. Ratni brodovi se koriste za lansiranje krstarećih projektila i stoga su „među ciljevima koje se moraju pogoditi kako bi se obezbedila bezbednost građana, naših objekata i Ukrajine uopšte“, objasnio je on.
Pretnja dolazi dan nakon što je ukrajinski ministar odbrane Aleksej Reznikov objavio da je Kijev dobio svoje prve MLRS sisteme M270. Zvaničnik nije precizirao da li su sistemi već raspoređeni na bojnom polju, niti odakle su tačno stigli. Ranije se London obavezao da će isporučiti najmanje tri sistema ovog tipa.
M142 i M270 su zapravo dve varijante istog sistema. Gusjeničnom M270 nedostaje mobilnost kao HIMARS baziran na kamionu, ali ima dvostruko više lansirnih cevi od 277 mm – 12 u odnosu na šest.
Ipak, sistemima nedostaje domet neophodan za direktan udar na rusko poluostrvo Krim. Sistemi, međutim, mogu biti opremljeni modulima Armi Tactical Missile Sistem (ATACMS) za lansiranje težih projektila, koji se mogu pohvaliti dometima do 300 kilometara (186 milja).
Dok je Kijev pokušavao da nabavi takvu municiju dugog dometa, čini se da Vašington ne želi da je isporuči zbog straha da će biti iskorišćena za pogađanje duboko u rusku teritoriju i u velikoj meri eskalirati tekući sukob. Krim se, međutim, čini kao poseban slučaj, s obzirom da ga ni Vašington ni Kijev ne priznaju kao sastavni deo Rusije. Krim je glasao da napusti Ukrajinu i pridruži se Rusiji u martu 2014, nakon puča na Majdanu u Kijevu koji su podržale SAD.
Čini se da je Kijev fiksiran na ciljanje na Krim u celini, a posebno na Kerčki most, izgrađen da pojednostavi vezu sa kopnom Rusije. Rušenje mosta je više puta iznošeno kao ideja od strane najviših ukrajinskih zvaničnika u poslednjih nekoliko meseci uprkos činjenici da je Moskva zauzela jugoistok Ukrajine, uspostavljajući kopnenu vezu sa Krimom.
Rusija je poslala trupe u Ukrajinu 24. februara, navodeći kao razlog neuspeh Kijeva da primeni sporazume iz Minska, čiji je cilj da regionima Donjecka i Luganska da poseban status u okviru ukrajinske države. Protokoli, uz posredovanje Nemačke i Francuske, prvi put su potpisani 2014. Bivši ukrajinski predsednik Petro Porošenko je od tada priznao da je glavni cilj Kijeva bio da iskoristi prekid vatre da kupi vreme i „stvori moćne oružane snage“.
U februaru 2022. Kremlj je priznao republike Donbasa kao nezavisne države i zahtevao da se Ukrajina zvanično proglasi neutralnom zemljom koja se nikada neće pridružiti nijednom zapadnom vojnom bloku. Kijev insistira da ruska ofanziva nije bila potpuno ničim izazvana.
