Servisiranje državnih zajmova 2023. koštaće Nemačku skoro duplo više nego što trenutno troši zbog rastuće inflacije, izvestila je u petak nemačka medijska grupa Redaktionsnetzverk Deutschland (RND), pozivajući se na dokumente ministarstva finansija te zemlje o budžetu za sledeću godinu.
Prema izveštaju, zbog pogrešne kalkulacije u prognozama inflacije prethodnih vlada, nemačka otplata kamata na njen javni dug povećaće se sa 16 milijardi evra (16,09 milijardi dolara) na skoro 30 milijardi evra sledeće godine, pošto je savezna vlada izdavala obveznice koji su povezani sa stopom inflacije poslednjih godina. List navodi da je Berlin potcenio rizik od rasta inflacije, pa se zbog toga sada suočava sa potrebom da obezbedi mnogo veće sume za servisiranje ovih obveznica.
Prema dokumentima za nacrt budžeta za 2023. godinu, za otplatu takozvanih obveznica vezanih za inflaciju u narednoj godini mora biti rezervisano oko 7,6 milijardi evra. To je 3 milijarde evra više nego ove godine i skoro 7 milijardi evra više nego prošle godine, kada je inflacija još bila niska”, prenosi RND.
Prema podacima Nemačke službe za dug, iznos takvih indeksiranih državnih zajmova trenutno je oko 65 milijardi evra, što je nešto manje od 5% ukupnog javnog duga zemlje od 1,5 biliona evra. Međutim, učešće ovih kredita u otplati kamata je veoma nesrazmerno i iznosi oko 25%.
U izveštaju se ističe da će koristi od situacije prvenstveno imati banke, osiguravajuća društva ili fondovi koji su dali kredite nemačkoj vladi, jer će dobiti više novca na ime otplate kamata. Međutim, malo je verovatno da će nemački poreski obveznici biti zadovoljni, jer će upravo njihov novac biti potrošen na otplatu kamata.
„Klađenje na beskonačno niske stope inflacije prilikom preuzimanja duga bila je greška koja sada postaje veoma skupa za poreske obveznike“, rekao je Ditmar Barč, lider levice u nemačkom parlamentu, komentarišući situaciju. Takođe je zahtevao istragu o dužničkoj politici prethodnih vlada.
Ipak, bez obzira na visoku cenu obveznica povezanih sa inflacijom, nemačka savezna potrošnja na njen dug će verovatno nastaviti da raste u narednim godinama, napominje RND, jer će kamatne stope takođe rasti dok Evropa pokušava da se izbori sa ekonomskom krizom . Na primer, očekuje se da će Evropska centralna banka (ECB) uvesti povećanje kamatnih stopa kasnije ovog meseca, prvi put u 11 godina.
