Američki kruzeri koriste Kanadu kao „VC šolju“

Američki kruzeri koriste Kanadu kao „VC šolju“

Iz udobnosti brodova za krstarenje, tipično putovanje na Aljasku nudi veličanstven pogled na glečere i neukroćene nacionalne parkove, kao i posete čudnim primorskim gradovima. Godinama su ova izvlačenja činila krstarenja Aljaskom najbukvalnijim američkim odmorom.

Ali putovanje do tih netaknutih područja, koje uključuje plovidbu duž zapadne obale Kanade dva ili tri dana, ostavlja za sobom trag toksičnog otpada, uključujući i zaštićena morska područja (MPA), prema novom istraživanju.

Procenjuje se da će više od 31 milijarde litara (8,5 milijardi američkih galona) zagađenja godišnje biti ispušteno sa zapadne obale Kanade od strane brodova za krstarenje na putu za i sa Aljaske, prema izveštaju ekoloških organizacija Stand.earth i Vest Coast Zakon o životnoj sredini (VCEL).

„Postoji ovaj perverzni podsticaj da se Kanada tretira kao toaletna šolja“, kaže Ana Barford, kanadska kampanja za otpremu na Stand.earth-u. „Samo nas koriste kao autoput i bacaju stvari levo, desno i u centar.

Širom kanadske obale duge 151.019 milja (243.042 km), brodovi generišu 147 milijardi litara štetnog otpada svake godine, što je ekvivalentno 59.000 olimpijskih bazena, prema izveštaju VVF-Kanade iz marta 2022. Na osnovu podataka sa više od 5.000 plovila, izveštaj je otkrio da su brodovi za krstarenje najveći zagađivači, uprkos tome što čine samo 2% analiziranog pomorskog saobraćaja.

Zagađenje brodova za krstarenje uključuje velike količine toksičnih otpadnih voda iz toaleta, sivu vodu iz lavaboa, tuševa i veša, i kaljužnu vodu – masnu tečnost koja se skuplja na najnižem delu broda. Daleko najveći izvor zagađenja identifikovan u izveštaju VVF-a bio je od takozvanih scruber-a – uređaja instaliranih za uklanjanje izduvnih gasova kao što su oksid sumpora i azot-oksida, kao i čestice, iz teškog bunker ulja koje se koristi kao brodsko gorivo. Scruberi stvaraju kiselu otpadnu vodu koja sadrži koktel hemikalija.

Na jednonedeljnom putovanju do Aljaske i nazad duž kanadske obale, brod za krstarenje će proizvesti skoro 200 miliona litara otpada iz prečistača, prema izveštaju Stand.earth i VCEL. Dok brodovi mogu odlučiti da li da ispuste na more ili unutar luke, većina otpada iz prečistača se odlaže kako nastaje.

Na globalnom nivou, brodovi za krstarenje imaju nejednake rezultate u održavanju ekoloških propisa, uključujući i Aljasku, ali vode Pacifika kod obale Britanske Kolumbije su posebno zagađene. To je zbog mnogih brodova za krstarenje, ali i zbog toga što su kanadski savezni propisi o odlaganju otpada manje strogi od američkih zakona, kaže Michael Bissonnette, advokat iz VCEL-a, posebno u poređenju sa propisima u Vašingtonu i Aljasci – dvije američke države na oba kraja Zapadna obala Kanade.

U Vašingtonu, više od 6.000 kvadratnih kilometara (2.300 kvadratnih milja) okeanskog staništa zaštićeno je u moreuzu Huan de Fuka i Puget Sound, u blizini kanadske granice, i sada je klasifikovano kao zona bez ispuštanja. Aljaska zahteva od brodova za krstarenje da se prijave i dobiju dozvolu za ispuštanje kanalizacije i sive vode.

Ovi propisi podstiču brodove da „zadrže svoj otpad kada su u američkim vodama, a zatim da ga odlažu kada su u kanadskim vodama“, kaže Bisonnet.

U kanadskim vodama, neobrađena kanalizacija sa brodova za krstarenje može se legalno odlagati van granice od 12 nautičkih milja prema propisima o zagađenju plovila, koji se često mogu preklapati u kritična staništa. U međuvremenu, prečišćena kanalizacija – koja uključuje otpad iz toaleta i sivu vodu iz lavaboa i veša – može se ispustiti tri nautičke milje od obale.

Sigrid Kuehnemund, potpredsednica za divlje životinje i industriju u VVF-Kanada, kaže da, iako svaka savezna MPA ima svoje propise, u Kanadi vrlo mali broj zabranjuje operativno ispuštanje otpada – sav otpad koji se nakuplja na brodu kada brodovi rade. „Propisi koji štite MPA u ovom trenutku na neki način daju brodarskoj industriji slobodan prolaz, a ne postoje jasni propisi koji bi ograničili damping unutar tih granica.

U toku su napori da se pooštre pravila o zagađenju. U aprilu, uoči nove sezone kruzera, odeljenje savezne vlade za transport Kanade objavilo je nove mere za ograničavanje ispuštanja sive vode i kanalizacije sa brodova za krstarenje koji rade u kanadskim vodama.

Međutim, iako dobrodošao, ovaj potez nije dovoljan, kaže Bisonet, napominjući da su mere dobrovoljne i da se ne odnose na čistače.

Kada se ispusti u okean, široka lepeza toksičnih supstanci predstavlja značajnu pretnju za vodene divlje životinje, stanište i mreže ishrane od kojih zavise, uključujući ugrožene populacije morskih vidra i orka koje žive pored obale Britanske Kolumbije.

Prema analizi Međunarodnog saveta za čist transport, oko 10% vode za pranje ispuštenih sa brodova kod Britanske Kolumbije dogodilo se u kritičnim staništima orka. Posebno je alarmantan, kaže Kuehnemund, pretnja divljim životinjama u morskom nacionalnom parku Ostrva Skot, grupi od pet ostrva na severozapadnom delu ostrva Vankuver. Prema izveštaju VVF-a, ovo zaštićeno područje je podložno najvećoj količini zagađenja od bacanja brodova za krstarenje.

Leži na prometnoj ruti za brodove za krstarenje, u parku se nalaze neka od najvećih legla Stellerovih morskih lavova na svetu. Svakog proleća, više od milion morskih ptica – uključujući 90% kanadskih čupavih puffina i polovinu svetskih kasinovih aukleta – razmnožava se na liticama ostrva. Kuehnemund opisuje ovu oblast kao „vruću tačku biodiverziteta“.

U nekim priobalnim zajednicama postoji bojazan da će porastom saobraćaja kruzera porasti i pretnja njihovim vodama. Popularne lučke destinacije, uključujući Viktoriju i Sijetl, doživele su proteste zbog povratka kruzera nakon ukidanja ograničenja zbog pandemije.

Ribarske zajednice na jugoistoku Aljaske takođe se žale na bačen otpad u njihove vode koje se graniče sa Kanadom, strahujući da su kritične vrste riba izložene štetnim materijama.

Jedan ribar, Mark Severson, priseća se leta 2019. kako je plovio kroz miljama penasto žute vode u Petersburgu, maloj ostrvskoj zajednici oko 30 milja od kanadske granice i popularnoj luci duž rute krstarenja Aljaskom. Od tada, Severson i njegova supruga Karen zalažu se za jače praćenje odlaganja otpada na kruzerima.

„Putnici koji vole krstarenje Aljaskom ni ne shvataju da brodovi zagađuju naše netaknute delove sveta“, kaže on.
Nafta i smeće oko pramca velikog broda. Da bi uštedeli troškove, neki brodovi ilegalno prazne kaljužne rezervoare noću ili na uzburkanom moru kada je teže videti naftu.

Sa novim merama zagađenja na snazi, portparol Transport Canada je rekao: „Kanada je među zemljama sa najstrožim zahtevima za ove vrste ispuštanja u svetu. Odeljenje je saopštilo da je prepoznalo zabrinutost u vezi sa otpadom iz prečistača u kanadskim vodama i radi na razvoju pristupa koji bi mogli da smanje ispuštanje.

Ali Barford tvrdi da će se problem zagađenja brodova za krstarenje rešiti tek kada Kanada primeni obavezne propise. „To je užasan način da se oprostite od zajednice koju ste upravo posetili“, kaže ona. „Maše s leđa dok brod prazni rezervoar. Ovo nije nešto što bih želeo da ostavim iza sebe.”