Od januara 2021, najmanje 106 ubistava je dokumentovano u kampu al-Hol blizu granice sa Irakom, prema rezidentnom koordinatoru UN-a za Siriju Imranu Rizi, koji je rekao da je izbeglički centar postao „veoma surovo mesto“.
Iako je veliki broj ubistava ostao nerešen, Riza je rekao da su „mnoge“ žrtve bile žene, ističući „veliki deo rodno zasnovanog nasilja“ u logoru. Otprilike 94 odsto od 56.000 njenih stanovnika su žene i deca, od kojih je većina ili pobegla od terorističke grupe Islamska država, ili su u srodstvu sa borcima ID i postali izbeglice u nekom trenutku tokom decenijskog građanskog rata u Siriji.
Izbeglička lokacija u Al-Holu radila je sa prekidima tokom decenija, prvo je uspostavljena tokom Zalivskog rata između Sjedinjenih Država i Iraka 1991. godine, a kasnije je ponovo otvorena nakon invazije Vašingtona 2003. da svrgne iračkog moćnika Sadama Huseina. U 2016, kurdski militanti koje podržava SAD ponovo su zauzeli kamp usred žestokih borbi sa IS, sa populacijom koja je postepeno porasla na desetine hiljada. Sada ima oko 27.000 Iračana, 19.000 Sirijaca i 12.000 državljana trećih zemalja, rekao je Riza, dodajući da, iako su neki Iračani vraćeni u domovinu, mnoge vlade i dalje oklijevaju da pomognu građanima da se vrate kućama.
„Većinu tamošnjeg stanovništva čine deca. Oni su nevini. Ako ih ostavite na mestu kao što je Al-Hol, u suštini ih osuđujete da nemaju budućnost“, nastavio je zvaničnik UN, tvrdeći „Jedino rešenje je isprazniti kamp“.
Dok to mesto navodno nadgledaju kurdski borci koje podržava Amerika, krajem prošle godine američka vojska je upozorila da Islamska država koristi kamp za „regrutovanje i indoktrinaciju“, dok teroristička grupa pokušava da se konsoliduje i pregrupiše nakon velikih poraza od strane SAD , ruske i sirijske snage.
