Jedan 101-godišnji muškarac osuđen je u utorak u Nemačkoj po 3.518 tačaka optužnice za saučesništvo u ubistvu zbog služenja u nacističkom koncentracionom logoru Sachsenhausen tokom Drugog svetskog rata.
Okružni sud u Nojrupinu osudio ga je na pet godina zatvora.
Čovek, koji nije identifikovan, negirao je da je radio kao SS čuvar u logoru i da je pomagao i podržavao ubistvo hiljada zatvorenika.
Na suđenju, koje je počelo u oktobru, ovaj čovek je rekao da je radio kao radnik na farmi u blizini Pasevalka u severoistočnoj Nemačkoj tokom perioda o kome je reč.
Međutim, sud je smatrao dokazanim da je radio u logoru na periferiji Berlina između 1942. i 1945. godine kao član paravojnog krila Nacističke partije, prenela je nemačka novinska agencija dpa.
„Sud je došao do zaključka da ste, suprotno onome što tvrdite, radili u koncentracionom logoru kao stražar oko tri godine“, rekao je predsedavajući sudija Udo Lehterman, prenosi dpa, dodajući da je pritom optuženi imao pomagao u teroru i mašinama za ubistva nacista.
Svojom aktivnošću ste svojevoljno podržali ovo masovno istrebljenje“, rekao je Lehterman.
Tužioci su svoj slučaj zasnovali na dokumentima koji se odnose na SS stražara sa imenom, datumom i mestom rođenja tog čoveka, kao i drugim dokumentima.
Iz organizacionih razloga, suđenje je održano u fiskulturnoj sali u Brandenburgu/Havelu, mestu prebivališta 101-godišnjaka. Čovek je bio sposoban da mu se sudi samo u ograničenoj meri i mogao je da učestvuje u suđenju samo oko dva i po sata svakog dana. Suđenje je više puta prekidano zbog zdravstvenih razloga i boravka u bolnici.
Saksenhauzen je osnovan 1936. severno od Berlina kao prvi novi logor nakon što je Adolf Hitler dao SS potpunu kontrolu nad sistemom nacističkih koncentracionih logora. Bilo je predviđeno da bude uzorni objekat i kamp za obuku za mrežu lavirinta koju su nacisti izgradili širom Nemačke, Austrije i okupiranih teritorija.
Više od 200.000 ljudi tamo je bilo držano između 1936. i 1945. Desetine hiljada zatvorenika umrlo je od gladi, bolesti, prinudnog rada i drugih uzroka, kao i kroz medicinske eksperimente i sistematske operacije istrebljenja SS-a, uključujući pucnjave, vešanja i gasa.
Tačni brojevi ubijenih variraju, sa gornjim procenama od nekih 100.000, mada naučnici sugerišu da su brojke od 40.000 do 50.000 verovatno tačnije.
Kao iu drugim logorima, jevrejski zatvorenici su izdvojeni u Zahsenhauzenu zbog posebno grubog tretmana, a većina onih koji su ostali živi do 1942. poslani su u logor smrti Aušvic.
Sovjeti su oslobodili Saksenhauzen u aprilu 1945. i pretvorili ga u svoj brutalni logor.
Presuda od utorka se oslanja na nedavni pravni presedan u Nemačkoj koji je utvrdio da svako ko je pomagao funkcionisanje nacističkog logora može biti krivično gonjen zbog saučesništva u ubistvima počinjenim tamo.
