NATO treba da dogovori reviziju svojih borbenih planova kako bi ponudio bolju zaštitu istočnom krilu alijanse, razbijajući model koji je mogao da znači odustajanje i zatim pokušaj da ponovo zauzme baltičke države u slučaju ruske invazije.
Jens Stoltenberg, generalni sekretar NATO-a, rekao je za Fajnenšel tajms da će novi vojni plan, koji će biti dogovoren na godišnjem samitu lidera alijanse ove nedelje, drastično unaprediti njenu istočnu odbranu, pomerajući fokus sa odvraćanja bilo kakve invazije na punu odbranu saveznička teritorija.
Estonski premijer je tvrdio da trenutna doktrina prihvata da će baltičke države biti „izbrisane sa mape“ u slučaju ruskog napada pre nego što NATO pokuša da izvede kontranapad da ih oslobodi posle 180 dana.
„Nikada ne delimo detalje operativnih planova“, rekao je Stoltenberg. „Ali mogu da vas uverim da smo decenijama bili u stanju da zaštitimo zemlje koje se graniče sa Rusijom, prilagođavajući naše prisustvo u svetlu procene pretnje. To smo radili ranije i uradićemo to ponovo.”
Alijansa bi „značajno ojačala“ svoju odbranu u istočnoj Evropi, rekao je on, obećavajući da Rusija neće moći da zauzme glavni grad Estonije Talin „baš kao što nisu uspeli da zauzmu grad Kirkenes u severnoj Norveškoj ili Zapadni Berlin tokom hladni rat“.
Novi „strateški koncept“, koji će biti potpisan na samitu u Madridu koji počinje u utorak, definisaće njegove ciljeve i pristupe za narednu deceniju i usaglasiti znatno prošireni plan za odbranu svojih najistočnijih saveznika kao odgovor na invaziju ruskog predsednika Vladimira Putina Ukrajine.
To će uključivati nove strukture u kojima će zapadni saveznici u NATO-u, kao što su SAD, Velika Britanija i Francuska, obećati svoje trupe, brodove i ratne avione da budu spremni da se rasporede na određene teritorije na istočnom krilu alijanse, sa stepenastim vremenom odgovora počevši od otvaranja sati bilo kakvog napada.
Novi pristup, koji se vraća elementima NATO-ovog hladnoratovskog planiranja za potencijalnu sovjetsku invaziju, omogućio bi vojnim komandantima alijanse da unapred, u svakom trenutku, znaju koje su snage u pripravnosti i koliko brzo bi mogle da uđu na bojno polje.
Rusija bi bila označena kao „najdirektnija i najneposrednija pretnja našoj bezbednosti“, rekao je Stoltenberg.
Samit dolazi u trenutku kada Moskva pojačava tenzije sa sve većim pretnjama Litvaniji u vezi sa isporukom tereta u eksklavu Kalinjingrad, žarište koje je NATO dugo identifikovao kao potencijalni okidač za šire tenzije u regionu.
Stoltenberg je rekao da je oprezan u nagađanjima da li su pretnje Rusije imale za cilj ometanje samita NATO-a ili je to samo slučajnost, ali zveckanje sabljom „podseća nas na nešto čega smo veoma svesni“.
„Bilo da se to dogodi neposredno pre, neposredno posle ili dugo posle samita NATO-a, to ne menja stvarnost“, rekao je on. „Moramo biti spremni.“
Postojeći odbrambeni stav NATO-a na Baltiku uključuje oko 8.000 stranih vojnika — predvođenih Ujedinjenim Kraljevstvom, Kanadom i Nemačkom — da odvrate svaku moguću invaziju i da deluju kao takozvani trip-vire u slučaju jedne. Zvaničnici NATO-a se slažu da je pristup sada neodrživ u svetlu razmera Putinovog napada na Ukrajinu.
Stoltenberg je rekao da komentari estonske premijerke Kaje Kalas u vezi sa odbranom njene zemlje „odražavaju njenu zabrinutost”, dodajući da je on razgovarao „upravo o tim pitanjima” sa njom i liderima Litvanije i Letonije.
„Oni su decenijama bili pod sovjetskom vlašću. Oni imaju istoriju u kojoj su zapravo na teži način naučili šta znači biti okupiran i napadnut“, rekao je Stoltenberg. „Prihvatam da [Kalas] želi više prisustva NATO-a i mogu da joj obećam . . . više prisustva.”
Stoltenberg je nastavio: „Naša glavna odgovornost je da sprečimo svaki napad na Estoniju ili bilo kog drugog saveznika.
„Zato ćemo na samitu doneti ogromne i važne odluke kako bismo dodatno povećali našu kolektivnu odbranu . . . da branimo svaki pedalj teritorije NATO-a kao što smo to radili 72 godine.
