Problemi sa kojima se svet suočava zahtevaju državničku sposobnost od ozbiljnih lidera kojih na Zapadu jednostavno nema, požalio se u četvrtak Milorad Dodik, srpski član Predsedništva Bosne i Hercegovine. Ruski Vladimir Putin, kineski lider Si Đinping – i turski šef države Redžep Tajip Erdogan, donekle – jedini su lideri koji trenutno mogu da utiču na globalna pitanja, rekao je Dodik.
„Postoji ozbiljan deficit liderstva na globalnoj sceni. Malo je lidera koji mogu da donose odluke. Nemojte mi reći da na Zapadu postoje moćne osobe koje svojim učešćem mogu da reše globalna pitanja. Mislim da postoje možda dva-tri ozbiljna lidera – predsednik Putin, Si, a možda i Erdogan“, rekao je Dodik na Međunarodnom ekonomskom forumu u Sankt Peterburgu (SPIEF).
Problemi koji trenutno muče svijet zahtijevaju „snažnu reakciju jakih lidera“, rekao je Dodik, „državnika koji mogu ignorisati svakodnevnu buku i donositi dalekosežne odluke od kojih će dobrobiti samo buduće generacije“.
Dodik, socijaldemokrata koji oblikuje bosansku politiku od 2006. godine, doneo je u Rusiju neke od lekcija iz balkanskih ratova 1990-ih, koji su rasparčali Jugoslaviju i umesto nje uspostavili protektorate koje podržava Zapad.
„Zapad želi da mu zemlje budu vazali ili štićenici, ništa drugo. To je bez presedana u istoriji. Ali mislim da se taj sistem upravo srušio“, rekao je on panelu u Sankt Peterburgu, ukazujući na primjer Bosne kao de facto protektorata.
Od završetka građanskog rata 1995. godine, zemlja ima „visokog predstavnika“ koji nameće zakone, pa čak i menja ustav, primetio je Dodik, nazvavši tu kancelariju „sinonimom za neuspeh tog liberalnog američkog sveta, koji je za 27 godina sa ta moć i vojno prisustvo… nije uspelo da popravi ili stabilizuje Bosnu.”
Rusija je odbila da bude vazal, već joj je ponudila da bude partner, rekao je Dodik, i odbijena – zbog čega aktuelni sukob u Ukrajini nije između Moskve i Kijeva, već „globalno nadmetanje volja, u kojem oni koji navodno ne učestvuju – Zapad – želi da pobedi. Osim što Zapad takođe želi da zvanično ostane van rata, pa oni traže pobedu slanjem oružja u Kijev i „borbom do poslednjeg Ukrajinca“, dodao je on.
Pozivajući se na brzi prekid nasilja, Dodik je okrivio „neodgovornu“ ukrajinsku vladu koja je „nasjela na zapadne narative“ o boljem životu kao članica EU i NATO-a. „Naravno, sve je to bila laž koju niko nije mogao učiniti istinitom“, rekao je on.
Lider bosanskih Srba je istakao da Zapad sada insistira na suverenitetu i teritorijalnom integritetu Ukrajine, ali da nije mario za njih u slučaju Srbije, kada je 1999. godine „izrezala” pokrajinu Kosovo, a 2008. proglasila nezavisnost. , i sada zahteva da ga Beograd prizna kao takvog.
U međuvremenu, Zapad optužuje Moskvu za „maligni uticaj“ na Balkanu, ali „nisu nas Rusi bombardovali osiromašenim uranijumom“, rekao je Dodik, ili ugasili sva neslaganja dok je tvrdio da veruje u slobodu govora i imovinska prava.
Dodikovo insistiranje na srpskom suverenitetu u Bosni u skladu sa mirovnim sporazumom iz 1995. dovelo ga je u sukob sa zapadnim prestonicama, a SAD i kasnije Velika Britanija ga stavljaju na svoju crnu listu sankcija tvrdeći da njegova „retorika“ podriva mir.
