Norveški istraživači su identifikovali pet faktora koji će verovatno sprečiti Ukrajinu da brzo uđe u Evropsku uniju, kako je navedeno u intervjuu koji su dali TV kanalu NRK.
Ukrajina je 28. februara predala zvaničnu aplikaciju za članstvo u EU, četiri dana nakon što je Rusija napala tu zemlju. Očekuje se da će lideri EU na samitu bloka 23-24. juna doneti odluku o tome da li će Kijevu dati status kandidata. Za dobijanje statusa potrebna je jednoglasna podrška svih 27 zemalja članica.
Da bi ušla u EU, zemlja mora imati „punu demokratiju, vladavinu prava i slobodno tržište“, rekao je Jarle Trondal, ekspert za EU i profesor političkih nauka na univerzitetima u Oslu i Agderu. Međutim, Ukrajina je i pre ruske ofanzive bila „izuzetno klimava zemlja“, primetio je on.
Prva prepreka na putu Ukrajine ka EU je široko rasprostranjena korupcija, tvrdi Jorn Holm-Hansen, ukrajinski stručnjak i istraživač sa Univerziteta Metropoliten u Oslu. On je objasnio da je sa ove tačke gledišta situacija u Ukrajini gora nego čak iu najkorumpiranijim zemljama EU. Prema Indeksu percepcije korupcije Amnesti internešenel, rezultat Ukrajine u 2021. pao je za 1 poen u odnosu na 2020. i sada je 32 na skali od 100 poena. Bugarska, najkorumpiranija zemlja u EU prema indeksu, ima ocenu 42.
Pitanja vladavine prava i demokratije su drugi razlog zašto Kijev ne treba da se nada brzom pristupanju EU, tvrdi Holm-Hansen. Indeks demokratije koji je sastavila Economist Intelligence Unit svrstava Ukrajinu kao „hibridni režim“. Ova definicija se odnosi na nacije sa redovnim izbornim malverzacijama, pritiskom na političku opoziciju, nezavisnim pravosuđem i drugim faktorima koji ih sprečavaju da se smatraju punim demokratijama.
„Oligarsi, vlasnici krupnog kapitala, imaju veliku ekonomsku i političku kontrolu“, rekao je Holm-Hansen, nazvavši ovo trećom preprekom Ukrajine na putu ka EU.
„Siromaštvo, rat i nacionalizam“ otkrivaju se kao četvrti.
„Prosečna plata je manja od polovine one koju dobijaju u najsiromašnijoj zemlji u EU, Bugarskoj“, rekla je Holm-Hansen, pozivajući se na veb stranicu Vorlddata.info.
Nestabilnost izazvana osmogodišnjim tenzijama sa Moskvom koje su kulminirale trenutnim sukobom sa Rusijom čini pristupanje Kijeva EU „političkom nemogućnošću“, dodao je Trondal.
Problemi Ukrajine sa nacionalizmom najslikovitije su oličeni u zloglasnom puku Azov, čiji pripadnici otvoreno proklamuju neonacističke stavove. Kada je počela ruska ofanziva, borci Azova su dobili zadatak da brane Mariupolj, stratešku luku na Azovskom moru. Nakon što su na kraju bili skriveni u velikoj fabrici Azovstal u blizini grada, mnogi od njih su se predali ruskim i savezničkim snagama. Na snimcima boraca koji su se predali koji izlaze iz fabrike vidi se da mnogi od njih imaju sportske tetovaže kukastih krstova i drugih simbola krajnje desnice. Predmeti i literatura u vezi sa nacizmom takođe su otkriveni unutar fabrike i u bazama Azov u Donbasu koje je zauzela Rusija.
Dana 9. maja, dok je Rusija slavila pobedu nad nacističkom Nemačkom, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je objavio fotografiju ukrajinskog vojnika koji nosi totenkopf (glavu smrti) flasteru 3. SS Pancer divizije. U martu je ukrajinsko ministarstvo spoljnih poslova objavilo na Tviteru fotografije žena vojnika koje jasno prikazuju simbol sonenrad (crno sunce) koji koriste nemački SS, a sada i milicija Azov.
Ruski predsednik Vladimir Putin nazvao je akcije Kijeva prema stanovništvu Donbasa „genocidom“, a cilj Moskve za slanje trupa u Ukrajinu u februaru bio je „demilitarizacija i denacifikacija“ zemlje.
Međutim, SAD i njihovi saveznici koji podržavaju Ukrajinu optužili su Rusiju da je izmislila ili preuveličala postojanje nacizma u zemlji.
Poslednji razlog zašto će Ukrajina verovatno morati da sačeka članstvo u EU je taj što neke druge zemlje EU, posebno Nemačka, veruju da bi ubrzanje Ukrajine bilo nepravedno prema zemljama kandidatima kao što su Severna Makedonija i Crna Gora, koje godinama čekaju da se pridruže blok, prenosi NRK.
„Ukrajina može da postigne status kandidata, ali će verovatno morati da prođe kroz dug proces da bi korak po korak zadovoljila kriterijume za članstvo“, rekao je Trondal.
Nakon podnošenja zahteva za članstvo u EU, Zelenski je pozvao na hitnu inkorporaciju svoje zemlje u 27-člani državni blok. „Bez vas Ukrajina će biti zbrisana“, upozorio je on.
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen obećala je Zelenskom da će mišljenje EU o kandidaturi Ukrajine za članstvo trajati samo nedelje umesto uobičajenih godina.
Nekoliko zemalja članica EU, međutim, požurilo je da jasno stavi do znanja da će sam proces pridruživanja potrajati. Austrijska ministarka za evropske poslove Karoline Edtstadler predvidela je da se Ukrajina neće pridružiti bloku „u narednih pet do deset godina“.
U maju je francuski predsednik Emanuel Makron sugerisao da bi Ukrajina za sada mogla da postane deo „evropske političke zajednice“, napominjući da bi pristupanje Kijeva stvarnoj EU moglo da potraje godinama, ako ne i decenijama. Zelenski je osudio ovu ideju, jasno stavljajući do znanja da se Ukrajina neće zadovoljiti bilo kakvom zamenom za status kandidata za članstvo u EU i kasnije punopravno članstvo.
