Turska će uskoro pokrenuti novu vojnu operaciju na severu Sirije, izjavio je u ponedeljak predsednik Redžep Tajip Erdogan. Iako nije naveo nikakve detalje, upad će verovatno biti usmeren na oblasti koje drže kurdske milicije koje podržavaju SAD, što je Turska već uradila u tri navrata od 2016.
„Uskoro ćemo preduzeti nove korake u vezi sa nedovršenim delovima projekta koji smo započeli u bezbednoj zoni dubokoj 30 kilometara koju smo uspostavili duž naše južne granice“, rekao je Erdogan posle sastanka vlade, prenosi AP.
„Glavna meta ovih operacija biće područja koja su centri napada na našu zemlju i sigurne zone“, dodao je on, prenosi Rojters. Operacije će početi kada turske vojne, obaveštajne i bezbednosne snage završe sa pripremama, rekao je Erdogan ne objašnjavajući dalje.
Ankara je već tri puta slala trupe u Siriju, počevši od operacije Štit Eufrata 2016. Najnoviji upad, Operacija Proleće mira iz 2019, naišao je na sankcije SAD i rat reči između Erdogana i francuskog predsednika Emanuela Makrona. Turska trenutno kontroliše delove sirijskih provincija Alep, Raka i Hasakah, pored toga što podržava militante u Idlibu.
Prošlog meseca Turska je takođe poslala trupe u Irak, ciljajući na kurdske milicije u severnim regionima Metina, Zap i Avasin-Basjan u, kako je nazvala operaciju Kandža-Lock. Bagdad je osudio operaciju kao kršenje iračkog suvereniteta, ali nije mogao ništa da uradi povodom toga.
Turska je optužila sirijsku kurdsku miliciju IPG za veze sa Radničkom partijom Kurdistana (PKK), koju je Ankara označila kao terorističku organizaciju. Od 2015, SAD koriste IPG kao osnovu Sirijskih demokratskih snaga (SDF), proksi milicije koju je naoružavala i snabdevala za borbu protiv terorista Islamske države (IS, bivša ISIS) – i odriču oslobođenu teritoriju vladi u Damasku, koje Vašington nastoji da sruši.
Uz podršku čak 2.000 američkih vojnika, SDF trenutno drži severoistočni deo Sirije, uključujući većinu njenih naftnih bušotina i obradivog zemljišta.
Erdogan je nedavno izneo primedbe na ulazak Finske i Švedske u NATO, zbog činjenice da su dve skandinavske vlade dale politički azil jednom broju kurdskih aktivista koje Turska smatra teroristima.