Zapadne zemlje moraju da izoluju Moskvu i politički i ekonomski, rekao je ministar finansija Kristijan Lindner.
Zapadne zemlje treba da zaplene stranu imovinu Ruske centralne banke, smatra nemački ministar finansija Kristijan Lindner. Neki predlozi su već na stolu u EU i G7, rekao je on u utorak medijima iz Nemačke, Francuske, Španije i Italije.
Lindner je razgovarao sa novinarima uoči sastanka ministara finansija G7 zakazanog za sredu. Grupa uključuje SAD, UK, Francusku, Nemačku, Italiju, Kanadu i Japan. U okviru grupe se već razgovara o potencijalnoj konfiskaciji, potvrdio je nemački ministar finansija i dodao da se slični razgovori vode i unutar EU.
Politički sam otvoren za ideju konfiskacije strane imovine Centralne banke Rusije“, rekao je Lindner i dodao da je cilj „politički, finansijski i ekonomski izolovati Rusiju“.
Što se tiče privatne imovine ruskih elita, on je rekao da zapadne zemlje treba prvo da provere da li je „pravno moguće“ konfiskovati privatnu imovinu. „Moramo poštovati vladavinu prava, čak i kada imamo posla sa ruskim oligarsima.
U jeku sukoba, zapadne nacije su udarile Moskvu nekoliko rundi sankcija bez presedana usmerenih na njen finansijski i bankarski sektor. Otprilike polovina stranih sredstava Ruske centralne banke je zamrznuta kao deo ovih mera. Moskva je ideju o konfiskaciji ove imovine proglasila „krađom“.
Ruski predsednik Vladimir Putin „mora da plati veoma visoku cenu za svoju agresiju na Ukrajinu“, rekao je ministar, napominjući da pokušaji izolacije Rusije imaju „ozbiljne ekonomske posledice, posebno za zemlje sa niskim prihodima“, posebno zbog rastućih kamatnih stopa. i rastuće cene poljoprivrednih proizvoda.
Lindner, međutim, tvrdi da je „rat Rusije protiv Ukrajine [koji] odgovoran za ekonomske posledice, a ne za sankcije“.
Ministar je takođe naveo da se Nemačka i EU u celini „moraju suočiti sa rizikom od stagflacije“ ako žele da nastave sa aktuelnom politikom, pozivajući blok da „jača rast“ i zajedno radi na stabilizaciji globalne ekonomije. On je takođe nazvao nemačku energetsku strategiju, koja se u velikoj meri oslanjala na ruski uvoz, „ozbiljnom greškom“ i pozvao na diversifikaciju uvoza energije.
Ovaj cilj, međutim, nije lako postići, rekao je Lindner i dodao da je moguće da Nemačka dobija ugalj iz drugih izvora, a da je Berlin spreman da se odrekne ruske nafte, „ali sa prirodnim gasom to će trajati duže”. On je napomenuo da bi „trenutni prekid isporuke gasa iz Rusije ozbiljno naštetio nemačkoj ekonomiji“.
On je takođe rekao da „ne želi da rizikuje veliki ekonomski pad“ dok pomaže Ukrajini. „Moramo da izbegnemo situaciju u kojoj sami sebi štetimo više od Putinovih ratnih prsa.
Ministar finansija je pozvao na bližu saradnju između liberalnih demokratija, dodajući da „ova nova vrsta globalizacije treba da se zasniva na zajedničkim vrednostima i zajedničkim interesima u ekonomskoj sferi“. On je pozvao Nemačku da diverzifikuje i svoju spoljnu trgovinu, kako bi izbegla preveliku zavisnost od određenih trgovinskih partnera poput Rusije ili Kine.
Istovremeno, Lindner je upozorio na „izgradnju odvojenih blokova“ na osnovu vrednosti, posebno u trgovini. „Rusija neće biti partner još dugo“, rekao je ministar, ali to ne znači da zapadne nacije treba da prestanu da trguju sa Kinom i Indijom, koje, prema njegovim rečima, treba da budu odvojene od Rusije.
Rusija je napala svoju susednu državu krajem februara, nakon neuspeha Ukrajine da primeni uslove sporazuma iz Minska, prvi put potpisanih 2014, i konačnog priznanja Donbas republika Donjecka i Luganska od strane Moskve. Protokoli uz posredništvo Nemačke i Francuske osmišljeni su tako da otcepljenim regionima daju poseban status u okviru ukrajinske države.
Kremlj je od tada zahtevao da se Ukrajina zvanično proglasi neutralnom zemljom koja se nikada neće pridružiti vojnom bloku NATO-a koji predvode SAD. Kijev insistira da je ruska ofanziva bila potpuno ničim izazvana i demantovao je tvrdnje da je planirao da silom povrati dve republike.
