Odugovlačenje mirovnih pregovora rezultat je želje Londona i Vašingtona da odugovlače ukrajinski sukob, tvrdi Lavrov.
London i Vašington vrše kontrolu nad ukrajinskim pregovaračima u cilju odvlačenja sukoba, a ta politika je dovela do obustave mirovnih pregovora između Moskve i Kijeva, izjavio je u utorak ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov.
Govoreći na obrazovnom maratonu Nev Horizons, Lavrov je rekao da je Ukrajina možda sama donela odluku u Istanbulu, kada je iznela neke „prihvatljive principe za postizanje sporazuma“ tokom pregovora sa Rusijom. Međutim, prema rečima ministra, ove ideje očigledno nisu naišle na podršku Zapada.
„Različitim kanalima stižu informacije da Vašington, a posebno London, „vode“ ukrajinske pregovarače i kontrolišu njihovu slobodu manevara. Oni žele da odugovlače sukob, a čini im se da što duže traje, to će više štete naneti ruskim vojnicima“, rekao je Lavrov.
Ministar spoljnih poslova, međutim, sumnja da bi „prebacivanje razgovora na nivo Vašingtona ili Londona“ moglo da promeni bilo šta u pogledu napretka.
U svakom slučaju, ni London, ni Vašington, ni Zapad u celini nisu izneli nikakve predloge“, rekao je Lavrov.
Zapad je zapravo priznao da je Ukrajina „potrošna u hibridnom totalnom ratu protiv Ruske Federacije“, tvrdi Lavrov, pozivajući se na opaske zvaničnika EU, Velike Britanije i SAD koji su u više navrata rekli da Rusiji ne treba dozvoliti da pobedi u Ukrajini. sukoba.
„Rat su objavili oni. I uopšte ne između Ukrajine i Rusije, već između Zapada i Rusije“, rekao je Lavrov.
Ranije u utorak, zamenik ministra spoljnih poslova Andrej Rudenko rekao je da je diplomatski dijalog između Moskve i Kijeva potpuno obustavljen nakon što se Kijev povukao iz pregovora bez davanja bilo kakvog odgovora na najnovije ruske predloge.
Savetnik ukrajinskog predsednika, Mihail Podoljak, kasnije je potvrdio da „nakon istanbulskog kominikea [u martu], nije bilo promena, nema napretka“.
Rusija je napala susednu državu krajem februara, nakon neuspeha Ukrajine da sprovede uslove sporazuma iz Minska, prvi put potpisanih 2014, i konačnog priznanja Donbas republika Donjecka i Luganska od strane Moskve. Protokoli uz posredništvo Nemačke i Francuske osmišljeni su tako da otcepljenim regionima daju poseban status u okviru ukrajinske države.
Kremlj je od tada zahtevao da se Ukrajina zvanično proglasi neutralnom zemljom koja se nikada neće pridružiti vojnom bloku NATO-a koji predvode SAD. Kijev insistira da je ruska ofanziva bila potpuno ničim izazvana i demantovao je tvrdnje da je planirao da silom povrati dve republike.
