Finska, koja priprema zvaničnu aplikaciju za pridruživanje NATO-u, trenutno ne vidi nikakve „direktne vojne pretnje“ od Rusije, rekao je ambasador te nordijske nacije u vojnom savezu predvođenom SAD.
Helsinki od Moskve očekuje samo potencijalno „sajber uznemiravanje“ ili „kampanje dezinformacija“, rekao je Klaus Korhonen za CNN u četvrtak.
Međutim, izaslanik je tvrdio da je Rusija u prošlosti gađala Finsku takvim aktivnostima i da one nisu „ništa novo“.
Finski predsednik Sauli Niinisto i premijerka Sana Marin objavili su u četvrtak zajedničko saopštenje u kojem se kaže da zemlja „mora da aplicira za članstvo u NATO bez odlaganja“. Lideri su rekli da će zvanično objaviti odluku u nedelju i proslediti je finskom parlamentu na odobrenje.
Korhonen je objasnio da iako je Finska ostala van NATO-a tokom Hladnog rata, bila je prinuđena da preispita svoj stav zbog „veoma drastične promene u našem bezbednosnom okruženju“ nakon ruske vojne operacije u Ukrajini.
Finska, koja deli kopnenu granicu od 1.340 km (833 milje) sa Rusijom, već se može pohvaliti „jakom nacionalnom odbranom“ i pridruživanje alijansi bi učinilo zaštitu zemlje „još efikasnijom“, rekao je on.
„Imamo jaku odbranu, imamo veoma sposobnu graničnu stražu i mislim da smo trenutno budni, tako da mislim da je granica veoma bezbedna“, dodao je izaslanik.
Govoreći u četvrtak, portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je da bi članstvo Finske u NATO-u „apsolutno” predstavljalo pretnju Rusiji i da dalje širenje alijanse koju predvode SAD „ne čini naš kontinent stabilnijim i sigurnijim”.
Rusija već radi na merama za „jačanje naših zapadnih bokova u vezi sa jačanjem istočnih bokova NATO-a“, dodao je Peskov.
Finski ambasador pri NATO-u je takođe umanjio spekulacije da bi događaji u Ukrajini mogli da izazovu nuklearni sukob. Trenutno smo „veoma daleko od bilo kakve nuklearne situacije“, rekao je Korhonen.
Sused Finske, Švedska, takođe razmatra kandidaturu za članstvo u NATO-u, a molbu bi mogla da pošalje u ponedeljak, javljaju lokalni mediji.
