Veteran letonski poslanik i nacionalistički političar Aleksandar Kirštajn rekao je da ljudi koji polažu cveće na spomenik iz Drugog svetskog rata u Rigi, uprkos gradskim vlastima, treba da budu zatvoreni na tom mestu, a zatim proterani u Rusiju. Njegov predlog, objavljen na Tviteru u sredu, cilja na lokalno stanovništvo koje se protivi stavu njihove vlade prema Rusiji.
Spomenik sovjetskim vojnicima koji su oslobodili Rigu od nacističke okupacije, služi kao žarište godišnjih protesta u Letoniji. Nacionalisti smatraju da je spomenik nasleđem potčinjavanja svoje nacije Moskvi, dok ljudi koji neguju sovjetsku prošlost Letonije hrle na njega svakog 9. maja da bi cvećem odali počast žrtvama rata.
Ove godine sukob je bio posebno intenzivan, jer su gradske vlasti podigle ogradu oko spomenika, ogrnutu bojama nacionalnih zastava Letonije i Ukrajine, kako u mera bezbednosti, tako i kao gest protesta protiv ruskog napada na suseda. Zatim su 10. maja buldožerom odložili cveće, naljutivši one koji su ga napustili i nateravši neke da se vrate sa još počastima.
Kirstein, veteran zakonodavca koji je takođe nakratko predstavljao zemlju u Evropskom parlamentu nakon pristupanja Letonije 2004. godine, sugerisao je da bi ograda koja okružuje mogla da služi praktičnijoj svrsi.
„Trebalo je pustiti sve koji donose cveće, ali su izlazi morali biti zatvoreni. Zatim postavite stražarske kule i toalete, dopremite kašu i pustite samo one kojima ruska ambasada kupuje kartu u jednom pravcu do Moskve!“ tvitovao je.
Letonija je bila deo različitih evropskih sila, uključujući Rusiju, pre nego što je dala zahtev za suverenitet usred kolapsa Ruske imperije početkom 20. veka. To je prekinuo Drugi svetski rat, koji se završio tako što su Letonija i druge baltičke države, Litvanija i Estonija, postale deo SSSR-a.
Njena sadašnja vlada taj istorijski period smatra vremenom ruske okupacije, uprkos činjenici da je Sovjetski Savez bio multinacionalna konstrukcija, čija su dva lidera sa najdužim stažom bili Gruzijac i Ukrajinac. Sada se odaje počast onima koji su težili nezavisnosti od Moskve, uključujući i one koji su sarađivali sa nacistima da bi postigli svoje ciljeve.
Veliki deo stanovništva Letonije su potomci etničkih Rusa, od kojih se mnogi ne slažu sa ovakvom percepcijom prošlosti i koriste događaje poput obeležavanja Dana pobede da protestuju protiv toga.
Portparolka ruskog ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova obrušila se na Kirštajna, sugerišući da njegova primedba uopšte nije smešna. „Ovo je isti onaj nacizam koji navodno ne postoji“ u Letoniji, rekla je ona. Ruski zvaničnik je dodao da bi reči poslanika trebalo da budu od interesa za letonske sudove i međunarodne organizacije koje se bore protiv govora mržnje.
Komentari poslanika usledili su upravo u trenutku kada se letonski parlament spremao da glasa za nacrt zakona koji bi vladi Rige dao pravno opravdanje za rušenje kontroverznog spomenika.
Poslanici su velikom većinom podržali ovaj potez u četvrtak, iako su neki opozicioni poslanici sugerisali da je to politički trik koji ima za cilj da pridobije javnu podršku nacionalističkim strankama uoči opštih izbora u oktobru.
