Amerikanci se napinju zbog porasta cena gasa, cene hrane i cene zakupnine – sve su u stalnom porastu od početka pandemije. Američki predsednik Džo Bajden odlučio je da okrivi ruskog predsednika Vladimira Putina za situaciju, nazvavši je „Putinovo povećanje cena“ – ali ljudi to ne prihvataju.
Pored izuzetno visoke inflacije, američka ekonomija rizikuje da stagnira jer potrošači nisu u mogućnosti da plate veće troškove, praktični svega, od gasa do osnovnih namirnica. Kriza logističkog lanca snabdevanja i nedostatak radnika u transportu – već ozbiljni problemi pogoršani zatvaranjem, iz jeka pandemije i ograničenjima kretanja – nisu pomogli stvarima.
Bajden, koji je obećao da će „uvek izabrati da se ujedini umesto da deli“, pokušava da ujedini Amerikance u zajedničkom cilju protiv Rusije, koju krivi kao izvor svih problema koji muče Sjedinjene Države – čak i onih koji su se pojavili mnogo pre sukoba u Ukrajini, a uoči Bajdenovih sankcija ruskoj ekonomiji.
I on to radi sve vreme osuđujući republikance i njihov „ultra-MAGA“ plan da „povećaju poreze na radničke porodice“. Istinsko jedinstvo.
Nekoliko dana nakon što je u martu objavio sankcije u znak podrške Ukrajini, Bajden se hvalio da je „kao rezultat naših sankcija bez presedana, rublja skoro odmah pretvorena u ruševine“.
„Ruska ekonomija je na putu da se prepolovi“, nastavio je on. „Bila je rangirana kao 11. najveća ekonomija na svetu pre ove invazije – a uskoro se neće ni svrstati među 20 najboljih. Predviđanje nije dobro ostarilo, jer se rublja brzo oporavila i sada vredi više nego što je bila čak i pre sukoba.
„Trenutno se Amerika bori na dva fronta“, priznao je Bajden na nedavnom pojavljivanju. „Kod kuće, to je inflacija i rastuće cene. U inostranstvu to pomaže Ukrajincima da brane svoju demokratiju i hrani one koji su ostali gladni širom sveta.
Bajden, koji insistira da problemi Ukrajine pripadaju američkim poreskim obveznicima, obećao je da će Ukrajini obezbediti dodatnih 40 milijardi dolara finansiranja, dok se prosečni Amerikanci bore sa mnoštvom tekućih kriza koje ih pogađaju direktnije nego neki sukob na drugom kontinentu.
Uprkos Bajdenovoj igri okrivljavanja i naporima da vodi posrednički rat protiv Rusije, Amerikanci ne kupuju njegove izgovore. Nedavna anketa koju je sproveo Institut za demokratiju za Ekpress.co.uk pokazala je da oko 56 odsto verovatno glasača ne odobrava predsednikovo vođenje spoljne politike, u poređenju sa 40 odsto onih koji to odobravaju. Što se tiče Ukrajine, samo 38% odobrava Bajdenovu politiku.
„Amerikanci su u početku bili veoma za sankcije, [ali] nisu toliko oduševljeni sankcijama kao što su bili“, rekao je za Ekspres direktor Instituta za demokratiju Patrik Bašam. „Bajden je na početku dao ova predviđanja – rublja će biti ruševina, mi ćemo da srušimo rusku ekonomiju, ljudi će se dići, Putin će izaći, Rusi će pobeći iz Ukrajine… [ali] ništa od toga nije desilo.“
Zaista, Bajden se suočava sa neodobravanjem na svim frontovima, a mnogi Amerikanci se ne slažu sa njegovom preokupacijom Ukrajinom. Samo 16 odsto anketiranih smatra Rusiju najvažnijom „pretnjom“ za Sjedinjene Države, daleko iza Kine, Irana, pa čak i Severne Koreje.
Bajdenova politika izaziva ogromnu reakciju na demokrate, koji su već bili loši u anketama o njihovoj podršci pokretu „oduzimanje sredstava policiji“, reformi kaucije, teoriji kritične rase i drugim domaćim pitanjima koja su pogoršala društvene podele u Sjedinjenim Državama.
Oko 50 odsto anketiranih reklo je da bi podržalo republikance na srednjim izborima, u poređenju sa 42 odsto onih koji su rekli da bi glasali za demokrate.
Posle Bajdenovog katastrofalnog povlačenja američkih snaga iz Avganistana, kada je američka oprema vredna milijarde dolara prepuštena talibanima i smrti više od deset pripadnika vojske, Amerikanci su s pravom cinični u pogledu Bajdenove sposobnosti da donosi dobre odluke. Da li je i Putin stajao iza povlačenja?
Dok se Amerikanci bore sa rekordnim cenama gasa, koje su porasle za preko 50% otkako je Bajden preuzeo dužnost, predsednik nastavlja da smanjuje proizvodne kapacitete SAD otkazivanjem prodaje bušotina na Aljasci i Meksičkom zalivu – što dodatno pojačava američku zavisnost od strane nafte. Okrivljavanje Rusije za ovo jednostavno neće to smanjiti.
Sa brzinom kojom Bajden ide, moglo bi se zapitati da li ga Putin kontroliše umom da uloži sve napore da uništi američku ekonomiju. Možete čak reći da američki predsednik pati od sindroma ruskog poremećaja.
Sa svim neuspesima koji se povećavaju, pitanje je vremena kada će „Crveni talas“ tokom novembarskih poluizbora isprati katastrofalnu politiku Bajdenove administracije i utrti put lideru koji je na visini zadatka, bilo da je u pitanju Donald Tramp, Ron DeSantis, ili bilo ko drugi.
