Velika većina Austrijanaca je protiv ulaska u NATO, pokazala je anketa. U anketi koju je ranije ovog meseca sproveo bečki Institut za ispitivanje javnog mnjenja i analizu podataka, a koju je naručila austrijska agencija za štampu, 75 odsto ispitanika odgovorilo je negativno na pitanje da li misle da bi njihova zemlja trebalo da se pridruži NATO-u, a još 14 odsto je za takav scenario.
Od 1.000 ispitanih Austrijanaca, 52% je reklo da veruje da neutralnost Beča pruža dovoljnu zaštitu od spoljnih pretnji, dok 40% ne deli to mišljenje. Čak 83 odsto ispitanika izjasnilo se za bližu koordinaciju bezbednosne i odbrambene politike među državama članicama EU.
Na pitanje da li veruju da bi Ukrajinu trebalo pustiti u Evropsku uniju, 46 odsto je reklo da se protivi pristupanju Kijeva, dok je još 38 odsto reklo da bi to podržalo.
Davne 1955. godine, nakon povlačenja savezničkih snaga iz Austrije, alpski narod se proglasio trajno neutralnim. Dok je delila granice sa nekoliko država članica NATO-a, Austrija se uzdržala od pridruživanja vojnom savezu tokom Hladnog rata i godina koje su usledile.
Dve druge evropske zemlje koje su donedavno tvrdile da su neutralne – Švedska i Finska – nedavno su objavile planove za pridruživanje NATO-u u svetlu ruskog napada na Ukrajinu. Prema nekoliko anketa, javno mnjenje o pridruživanju alijansi pretrpelo je duboku promenu u obe nordijske zemlje od kraja februara, pri čemu je većina Finaca i Šveđana sada čvrsto za članstvo.
Druga značajna zapadnoevropska država koja se nalazi van vojnog bloka je Irska.
Krajem aprila, generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg rekao je da će, ukoliko Stokholm i Helsinki odluče da se pridruže alijansi, „biti toplo dobrodošli i očekujem da će taj proces ići brzo“. Šef NATO-a je prestao da daje precizan vremenski okvir, ali je ponudio određeni stepen zaštite obema nacijama tokom procesa pridruživanja, ukoliko Rusija pokuša da ih zastraši.
Neki mediji su ranije ovog meseca izvestili da bi Finska mogla da podnese prijavu već 12. maja.
Rusija je upozorila Finsku i Švedsku da će morati da preduzme kontra mere ukoliko postanu članice NATO-a.
Govoreći sredinom aprila, portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova upozorila je Stokholm i Helsinki da bi pridruživanje vojnom bloku podrazumevalo „de fakto predaju dela suvereniteta u donošenju odluka o odbrani, ali i o spoljnoj politici“. Ruski zvaničnik je takođe pozvao dve nacije da razmotre „posledice takvog poteza na naše bilateralne odnose i evropsku bezbednosnu arhitekturu, koja je trenutno u stanju krize“.
Dmitrij Medvedev, bivši ruski predsednik i premijer, koji je trenutno zamenik predsednika Saveta bezbednosti zemlje, otišao je dalje – sugerišući da bi Moskva rasporedila svoje nuklearno oružje u baltički region ako Finska i Švedska uđu u NATO.
