Počevši od 2025. godine, ruskim državnim subjektima biće zabranjeno da koriste alate za bezbednost informacija proizvedenih u „neprijateljskim“ zemljama, navodi se u predsedničkom dekretu.
U nedelju je ruski predsednik Vladimir Putin potpisao zakon koji ima za cilj jačanje informacione bezbednosti zemlje. U dokumentu, koji je objavljen na sajtu vlade, navodi se da će subjektima pod državnom kontrolom biti zabranjeno da koriste alate za bezbednost informacija koji potiču iz „stranih država koje vrše neprijateljske radnje protiv Ruske Federacije, ruskih pravnih ili fizičkih lica” ili koje proizvode proizvođači. koje su kontrolisane ili povezane sa „neprijateljskim“ državama.
Na listi subjekata na koje se odnosi Uredba nalaze se vladini i regionalni organi i organizacije, državni fondovi, preduzeća pod državnom kontrolom, strateški važne organizacije i „pravna lica koja su subjekti kritične informacione infrastrukture Ruske Federacije“.
Uredbom se nalaže čelnicima ovih subjekata da svojim zamenicima dodele odgovornosti za sajber bezbednost i da uspostave namenska odeljenja zadužena za sprečavanje i otklanjanje posledica hakerskih napada i reagovanje na „kompjuterske incidente“.
Dekret je objavljen samo nekoliko dana nakon što je Nikolaj Lišin, zamenik šefa odeljenja za informacione sisteme Ministarstva odbrane Rusije, uporedio prisustvo stranog softvera u Rusiji sa „neprijateljskim tenk“.
„Zamislite neprijateljski tenk na teritoriji Ruske Federacije, šta bi se sada desilo ovde. Ali iz nekog razloga dozvoljavamo da uvezeni softver bude ovde, na našoj teritoriji“, rekao je Lišin ranije ove nedelje, dodajući da „trenutna vremena“ jasno pokazuju kakav je pravac delovanja potreban. Ova izjava dolazi usred tekuće vojne ofanzive Rusije na Ukrajinu i značajnog pogoršanja odnosa Moskve sa Zapadom.
Poslednjih nekoliko godina zapadne zemlje više puta optužuju Rusiju za hakerske napade na kritičnu infrastrukturu, političke institucije, banke i medicinske ustanove. Moskva je oštro demantovala sve takve optužbe.
Početkom aprila, zamenik sekretara Saveta bezbednosti Rusije Oleg Hramov otkrio je da su Sjedinjene Države jednostrano zatvorile komunikacione kanale sa Rusijom u vezi sa sajber-bezbednošću. Ranije su dve zemlje razmenile liste kritične internet infrastrukture pod okriljem Saveta bezbednosti Rusije i Saveta za nacionalnu bezbednost SAD.
Nakon sankcija bez presedana uvedenih Moskvi, Rusija je dodala sve zemlje članice EU, Veliku Britaniju, Kanadu, Japan i nekoliko drugih država na svoju listu „neprijateljskih“ zemalja. Svi oni koji su dobili takvu oznaku podležu različitim merama odmazde, ograničenjima i posebnim zahtevima iz Rusije.
Rusija je poslala trupe u Ukrajinu krajem februara, nakon neuspeha Kijeva da primeni uslove sporazuma iz Minska, prvi put potpisanih 2014, i konačnog priznanja Donbas republika Donjecka i Luganska od strane Moskve. Protokol iz Minska uz posredništvo Nemačke i Francuske osmišljen je da otcepljenim regionima da poseban status u okviru ukrajinske države.
Kremlj je od tada zahtevao da se Ukrajina zvanično proglasi neutralnom zemljom koja nikada neće ući u NATO. Kijev insistira da je ruska ofanziva bila potpuno ničim izazvana i demantovao je tvrdnje da je planirao da silom povrati dve republike.
