Francuski predsednik Emanuel Makron doplovio je do reizborne pobede 24. aprila sa 58,5 odsto glasova u odnosu na 41,4 odsto populističke protivkandidatkinje Marin Le Pen. Ali njegov mandat da upravlja Francuskom pretrpeo je udarac.
Prema anketi Ipsos Sopra Sterije na dan glasanja, 42% birača u drugom krugu koji su na kraju izabrali Makrona, uradilo je to samo da bi blokiralo Le Penovu – koja je u mejnstrim francuskoj štampi rutinski prikazana kao opasno krajnja desnica – a ne zato što otvoreno podržavaju Makrona i njegov program. Predsednik je čak priznao ovaj fenomen u svom pobedničkom govoru.
Matematika stoga sugeriše da je Makronova stvarna podrška među Francuzima koji su se potrudili da glasaju u poslednjem krugu (sa 53-godišnjim rekordom od 28% njih koji su izabrali da ne glasaju) bila samo oko 41%. Teško da je to velika pobeda prikazana u laskavim pohvalama predsednice Komisije Evropske unije Ursule fon der Lajen. „Zajedno ćemo pokrenuti Francusku i Evropu napred“, rekao je birokrata, koga je izabralo čak manje Francuza od Makrona (to jest, nula).
Razni mediji su se pozivali na druge evropske lidere koji su odahnuli da je Makron ostao na čelu jedne od vodećih evropskih nacija – naime nemačkog kancelara Olafa Šolca, italijanskog premijera Marija Dragija i španskog premijera Pedra Sančeza.
Ali dok su se hvale nakon pobede stizale, američka ambasada u Francuskoj je već pripremila mnogo manje optimističnu poruku, uoči konačnog glasanja, upozoravajući svoje građane u Francuskoj da „očekuju spontana okupljanja u gradovima širom Francuske posle 20 časova” koja „ potencijalno može postati nasilan.“ Zaista, demonstranti uznemireni rezultatom – ako ne i nedostatkom izbora glasačkih listića – pogodili su nekoliko francuskih gradova u izbornoj noći.
Makronov drugi mandat rizikuje da bude pod dominacijom iste ulične opozicije koja je mučila njegov prvi mandat, kada je postepeno, ali sigurno uskladio Francusku sa programom koji je prijateljski nastrojen prema globalnim finansijskim interesima – uključujući mandate za velike farmaceutske vakcine, velike tehnologije digitalne zelene propusnice i klimatske promene -podržao preraspodelu bogatstva, daleko od radničke klase.
Sociološki detalji finalnog glasanja dovoljno govore.
Među biračima koji zarađuju manje od 1.250 evra mesečno, 56 odsto njih glasalo je za Le Penovu umesto Makrona, prema anketi Ipsos Sopra Sterije. Drugo istraživanje, koje je sproveo Harris Interactive, pokazalo je da je 77% izvršne ili menadžerske klase izabralo Makrona, dok je 67% plavih ovratnika i 57% zaposlenih dalo prednost Le Pen.
Makron je takođe imao veliku korist od podrške 72 odsto birača starijih od 65 godina, prema istraživanju. A 76 odsto birača krajnje levice u drugom krugu okrenulo se Makronu, nesumnjivo da blokira Le Penovu i baš kao što je njihov lider Žan-Lik Melanšon iz partije Francuska Nepokorna tražio.
Bez obzira na to, došlo je do pomaka od 11% u izraženim glasovima od Makrona do Le Penove među mladim ljudima starosti 18-24 godine u poređenju sa mečom Makron-Le Pen iz 2017. godine, što je bez sumnje znak razočarenja statusom kvo establišmenta, uprkos tome što su ga ublažili nespremnost krajnje levice da daju prednost obuzdavanju establišmenta nad ideologijom desnice/levice.
Sve ovo doprinosi povećanju podele između socio-ekonomskih klasa i starosnih grupa. Ali pojavio se i novi, upečatljiv fenomen. Francuske prekomorske teritorije i „departmani“ su velikom većinom glasali za Le Pen – uključujući francuski departman Majot, koji ima najviše muslimanskog stanovništva u zemlji. Ogromnih 59% izabralo je Le Pen, uprkos tome što je u štampi često prikazivana kao antimuslimanka zbog njene želje za reformom imigracije i njene odbrane sekularizma.
A u Gvadalupu, čije se stanovništvo slavno odupiralo mandatima i ograničenjima Covida (i kojima se Le Pen protivi), kandidat Nacionalnog skupa nadmašio je Makrona sa 70 odsto glasova. Na Martiniku, gde, poput Gvadalupa, mnogi građani na Karibima nikada nisu zaboravili kako ih je Pariz lagao o opasnostima kancerogenog hlordekona, koji se koristio na njihovim plantažama banana od 1972. do 1993., i stoga gaje slično nepoverenje prema ubodu Covid-19, Le Pen je otišla sa 61 odsto glasova.
Sledeće, Makron rizikuje da naiđe na probleme da zadrži svoju sadašnju veliku većinu u francuskoj Narodnoj skupštini, što mu je omogućilo da prođe praktično svaki zakon koji želi. Dugogodišnja tradicija sugeriše da će francuski birači sada iskoristiti predstojeće parlamentarne izbore u junu da ponovo kalibriraju odnos snaga dalje od Makrona.
Među francuskim brbljavcima se bruja da Makron sada neće imati drugog izbora nego da izvuče pouke iz predsedničkih izbora i u skladu sa tim ublaži svoje ambicije, kako ne bi proveo narednih pet godina baveći se većinom Francuza koji nisu glasali za njegov program . Ali oslanjanje, postizborno, na to da će Makron pokazati neku vrstu potencijalne buduće dobre volje i dobronamernosti, i davanje prioriteta interesima prosečnih građana u odnosu na interese elita establišmenta, ne izgleda kao najbolji plan igre. A ako to ne učini, očekujte nastavak porasta populizma protiv establišmenta.
