Facebook je priznao da se čak i njegovi sopstveni inženjeri privatnosti bore da shvate kako se lični podaci korisnika obrađuju i čuvaju u nedavno procurelom dokumentu koji je u sredu objavila novinska kuća matične ploče.
„Napravili smo sisteme sa otvorenim granicama“, žali se u dokumentu, koji su očigledno napisali inženjeri za privatnost koji rade na timu za oglase i poslovne proizvode, upoređujući sisteme za upravljanje podacima platforme sa „bocom mastila“ koja se sastoji od različitih vrsta korisničkih informacija . „Izlijete to mastilo u jezero vode (naši sistemi otvorenih podataka; naša otvorena kultura)… i ono teče… svuda“, objašnjava tim.
„Kako da vratite to mastilo u bocu? Kako to ponovo organizovati, da teče samo na dozvoljena mesta u jezeru?“ upitao je tim, opisujući zagonetku kao „fundamentalni“ problem za Fejsbuk.
„Ne možemo sa sigurnošću da vršimo kontrolisane promene politike ili spoljne obaveze kao što je „nećemo koristiti Ks podatke u I svrhu“. Pa ipak, to je upravo ono što regulatori očekuju da uradimo“, nastavlja se u dokumentu, napisanom 2021. Model bi trebalo da bude „u centru [Facebook-ove] strategije monetizacije i [da se ponaša kao] motor koji pokreće rast Fejsbuka“, ali se zaposleni u kompaniji očigledno bore da razumeju osnovne koncepte koji podupiru tu strategiju.
Pitanje, koje se naziva „loza podataka“, je u srži nedavnih pravnih dešavanja u više zemalja u vezi sa načinom na koji se koriste podaci društvenih medija. Ako Facebook prikupi broj telefona korisnika u navedenu svrhu da obezbedi nalog pojedinca pomoću dvofaktorske autentifikacije, na primer, nezakonito je da ga unese u funkciju „ljudi koje možda poznajete“ na platformi prema Opštoj uredbi o zaštiti podataka EU iz 2018. . Tehnološki blog Gizmodo uhvatio je Facebook kako radi upravo to ubrzo nakon što je zakon izglasan, a platforma je morala da zaustavi tu praksu.
Kako vlade – uključujući EU, Indiju i SAD – donose sve strože propise u cilju kontrole govora na društvenim medijima, nemogućnost zaposlenih na Fejsbuku da upravljaju ili čak razumeju kako njihove platforme rukuju korisničkim podacima postaje sve ozbiljniji problem.
Dokument koji je procurio na matičnu ploču sugeriše da zaposleni možda čak i ne mogu da ograniče upotrebu podataka pojedinaca, zbog ogromne količine informacija koje se prikupljaju na dnevnoj bazi.
Dok je portparol Fejsbuka negirao da dokument predstavlja dokaz da nije u skladu sa propisima o privatnosti, zaposleni koji je razgovarao sa agencijom pod uslovom anonimnosti tvrdio je da, ako ništa drugo, osuda novina o neupućenosti Fejsbuka nije otišla dovoljno daleko. „Facebook ima opštu predstavu o tome koliko bitova podataka se čuva u njegovim centrima podataka. Deo gde [podaci] idu je, uopšteno govoreći, potpuna s***shov“, rekao je zaposleni za Vice u onlajn ćaskanju, sugerišući da je Facebooku dao „pravno pokriće“ zbog toga koliko bi kompaniju koštalo da „ popravi ovaj nered.”
„To im daje izgovor da čuvaju toliko privatnih podataka jednostavno zato što u svom obimu i sa svojim poslovnim modelom i dizajnom infrastrukture mogu uverljivo da tvrde da ne znaju šta imaju“, objasnio je zaposleni.
Aktivista za privatnost i viši saradnik u Irskom savetu za građanske slobode Džoni Rajan rekao je za Motherboard da dokument „priznaje ono što smo dugo sumnjali: da unutar Fejsbuka postoje podaci koji su besplatni za sve i da kompanija nema nikakvu kontrolu nad podacima drži.“
„To je crno-belo priznanje odsustva bilo kakve zaštite podataka. Facebook detaljno opisuje kako krši svaki princip zakona o zaštiti podataka. Sve što radi sa našim podacima je nezakonito. Nije vam dozvoljeno da imate interne podatke koji su besplatni za sve“, insistirao je Rajan.
U dokumentu se upozorava da će biti potrebno „višegodišnje ulaganje u oglase i naše infrastrukturne timove“ kako bismo „stekli kontrolu nad načinom na koji naši sistemi unose, obrađuju i eestiraju podatke“ kako bi platforma bila u skladu sa trenutnom regulatornom klimom , upozoravajući da će ograničenja korišćenja privatnih podataka pojedinaca „nastaviti da se šire širom sveta kako budemo prelazili na saglasnost“.
