Ukrajinski predsednik je odbio da otkrije ko je tačno bio političar.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski otkrio je da je lider jedne zemlje članice EU doveo u pitanje verziju događaja u Kijevu oko ubistava u Buči, tražeći dokaz da zločini nisu inscenirani.
Govoreći za nemački list Bild u petak, Zelenski je opisao kako je vodeći političar EU od njega tražio dokaze koji dokazuju da masakr u Buči nije insceniran. Primedba je usledila nakon što je novinar Bilda upitao šta je najgore što je čuo poslednjih dana. Kada je anketar dalje ispitivao, pitajući da li je to šef države EU, Zelenski je odgovorio potvrdno, iako je odbio da imenuje zvaničnika.
Ukrajina tvrdi da su ruske trupe počinile zločine nad civilima u gradu Buča severozapadno od Kijeva pre nego što su se prošle nedelje povukle. Rusija je odbacila optužbe i tvrdi da je Kijev manipulisao dokazima u onome što naziva „provokacijom“.
Komentarišući podršku Berlina Kijevu, ukrajinski predsednik je požalio na očigledan nedostatak entuzijazma Nemačke za oštrije sankcije Rusiji.
„Neke zemlje, a među njima je i Nemačka, su protiv embarga na naftu i gas“, rekao je Zelenski, dodajući, međutim, da je zadovoljan što peta runda sankcija EU „sadrži embargo na ugalj i drvo“. On je takođe optužio Berlin da je preterano oprezan u podršci Kijevu, odbijajući da neko vreme obezbedi oružje i naglašava da Ukrajina neće postati članica NATO. Ali, prema Zelenskom, „nemačka retorika se promenila“ tokom vremena, uprkos tome što je zemlja „konzervativna i hladna“.
Upitan da li je spreman da sedne sa ruskim predsednikom
Vladimir Putin i razgovor, rekao je Zelenski, „danas Ukrajina nema drugog izlaza osim da sedne za pregovarački sto“. On je dodao da „niko drugi u Rusiji nema moć da zaustavi ovaj rat“, jer je Putin jedini koji „odlučuje kada će se ovaj rat završiti“.
Ruski i ukrajinski pregovarački timovi su već nedeljama angažovani u razgovorima, i licem u lice i virtuelnim sastancima. Iako su se dve nacije očigledno približile dogovoru o određenim temama, kao što je budući neutralni status Ukrajine, još uvek nisu uspele da nađu zajednički jezik o drugim. Prošle nedelje, portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je da je Putin spreman da se sastane sa ukrajinskim kolegom, ali tek nakon što pregovarači finaliziraju dokument.
Moskva je napala susednu državu krajem februara, nakon neuspeha Ukrajine da primeni uslove sporazuma iz Minska potpisanih 2014. i konačnog priznanja republika Donbasa u Donjecku i Lugansku od strane Rusije. Protokol iz Minska uz posredništvo Nemačke i Francuske osmišljen je da reguliše status regiona unutar ukrajinske države.
Rusija je od tada zahtevala da se Ukrajina zvanično proglasi neutralnom zemljom koja se nikada neće pridružiti vojnom bloku NATO-a koji predvode SAD. Kijev insistira da je ruska ofanziva bila potpuno ničim izazvana i demantovao je tvrdnje da je planirao da silom povrati dve republike.
