Moskva poziva Zapad da prekine isporuke oružja Kijevu nakon smrtonosnog napada.
Rusko Ministarstvo spoljnih poslova pozvalo je zapadne zemlje da prestanu da snabdevaju ukrajinske oružane snage oružjem nakon raketnog napada na železničku stanicu u gradu Kramatorsku u kojem je u petak poginulo na desetine civila.
Ministarstvo je zatražilo od međunarodne zajednice da „nepristrasno proceni” akcije ukrajinskih snaga i „prestane da ih snabdeva oružjem, kao i da podstakne Kijev da napusti neprihvatljive metode borbe”.
Moskva je ranije optužila Kijev da stoji iza napada koji je odneo živote 50 ljudi, uključujući petoro dece, prema poslednjim procenama obe strane.
Kramatorsk je grad u severnom delu Donjecke oblasti i na njega polaže pravo Donjecka Narodna Republika kao deo svoje teritorije. Kada su izbila neprijateljstva u istočnoj Ukrajini nakon puča na Majdanu 2014, grad je ostao pod kontrolom Kijeva.
Ukrajinska vojska koristi balističke rakete Točka-U, slične onoj koja je pogodila centralnu železničku stanicu u Kramatorsku, podsetilo je Ministarstvo spoljnih poslova, ponavljajući ranije tvrdnje ruskog Ministarstva odbrane.
Ruska vojska je takođe ranije saopštila da je tačno odredila lokaciju sa koje je raketa navodno lansirana. Prema zvaničnicima odbrane, došlo je iz grada Dobropolje, koji se nalazi jugozapadno od Kramatorska i koji je pod kontrolom ukrajinskih snaga.
Ministarstvo spoljnih poslova osudilo je napad kao „varvarski akt agresije“ i saopštilo da to samo dokazuje da je Rusija bila u pravu što je pokrenula svoju vojnu operaciju da zaštiti dve republike Donbasa koje je ranije priznala. Napad na Kramatorsk takođe veoma podseća na još jedan raketni napad u kojem je sredinom marta ubijeno 17 ljudi u gradu Donjecku, dodaje se.
„Uvereni smo da kijevske vlasti neće izbeći pravdu“, navodi se u saopštenju ministarstva.
Kijev je optužio Rusiju da stoji iza napada u Kramatorsku, tvrdeći da je to bio namerni napad na civile koji beže od sukoba. Predsednik Volodimir Zelenski je to nazvao još jednim primerom ruskog „zla“ koje „ne poznaje granice“.
Neki ukrajinski zvaničnici su prvobitno tvrdili da je stanica pogođena ruskim projektilom Iskander. Međutim, slike fragmenta Točke-U snimljene su na licu mesta i kasnije su se pojavile na društvenim mrežama.
Određene zapadne zemlje već su obećale veću vojnu podršku Ukrajini nakon napada u Kramatorsku. Britanski premijer Boris Džonson najavio je u petak da će London poslati Ukrajini dodatnu vojnu pomoć u vrednosti od 130 miliona dolara, uključujući više protivvazdušnih projektila Starstreak i 800 protivtenkovskih projektila.
„Napad… pokazuje do koje dubine je potonula Putinova hvaljena vojska“, rekao je Džonson na konferenciji za novinare nakon sastanka sa nemačkim kancelarom Olafom Šolcom u Londonu. „Ratni zločin je neselektivno napadati civile, a zločini Rusije u Ukrajini neće proći nezapaženo ili nekažnjeno“, dodao je on, ne dajući niti citirajući bilo kakve dokaze.
Moskva je pokrenula ofanzivu velikih razmera na Ukrajinu krajem februara, nakon neuspeha Ukrajine da primeni uslove sporazuma iz Minska potpisanih 2014. godine i konačnog priznanja republika Donbasa u Donjecku i Lugansku od strane Rusije. Protokoli uz posredništvo Nemačke i Francuske osmišljeni su da regulišu status tih regiona u okviru ukrajinske države.
Rusija je sada zahtevala da se Ukrajina zvanično proglasi neutralnom zemljom koja se nikada neće pridružiti vojnom savezu NATO-a predvođenom SAD. Kijev insistira da je ruska ofanziva bila potpuno ničim izazvana i demantovao je tvrdnje da je planirao da silom povrati dva pobunjenička regiona.
