Tehnološki velikan Majkrosoft (Microsoft) podmićuje klijente na Bliskom istoku i u Africi u ogromnim razmerama, prema uzbunjivaču Jaseru Elabdu, 20-godišnjem zaposlenom u kompaniji koji je svoje svedočenje objavio u petak na sajtu Lioness.
Elabd tvrdi da kompanija troši više od 200 miliona dolara godišnje na mito i šeme povrata novca u Saudijskoj Arabiji, Kataru, Zimbabveu, Nigeriji i Gani, između ostalih zemalja. Što je još gore, kaže on, više od polovine menadžera i prodavaca u tim regionima je uključeno u korupciju – čak 70% – i svako ko pokuša da zaustavi kulturu pljački biva isključen iz dobrih poslova i na kraju izbačen iz kompanije .
Iako su prevare imale različite oblike, često su uključivale vlade koje plaćaju milione dolara za softver koji nikada nisu dobili, ili „primaju“ velike popuste koji nikada nisu pogodili bilans klijenta; Nestali novac bi na kraju bio podeljen između zaposlenih u Microsoftu i vladinih ličnosti uključenih u posao i podizvođača, rekao je Elabd.
„To se dešava na svim nivoima. Svi rukovodioci su svesni toga i promovišu loše ljude“, rekao je bivši izvršni direktor za The Verge u petak. „Ako radiš pravu stvar, neće te unaprediti. Tvrdi da je razgovarao sa pet drugih zaposlenih koji su na sličan način kažnjeni zbog podizanja uzbune o prevari.
Američka komisija za hartije od vrednosti i Ministarstvo pravde ranije su istraživali tvrdnje u kojima je Microsoft primao slične vrste mita u Mađarskoj, Saudijskoj Arabiji, Turskoj i Tajlandu, čime su na kraju postigli nagodbu od 25,3 miliona dolara sa softverskom firmom u zamenu za obećanje kompanije da će raskinuti svoje ugovore sa određenim partnerom, između ostalog.
Uprkos pismu mea culpa predsednika kompanije Breda Smita koje je kasnije poslato zaposlenima, u kojem je korupciju nazvao „potpuno neprihvatljivim“ i zahtevao jači nadzor, Elabd tvrdi da je problem samo porastao, napominjući da Microsoft i dalje radi sa partnerom na crnoj listi preko posrednika.
Dok je Elabd uspeo da spreči sličnu epizodu podmićivanja u Nigeriji, kasnije ga je pozvao menadžer i izbacio iznutrice zbog njegovog mešanja, nazvan „blokator“ i naredio mu da „okrene glavu i ostavi kako jeste“ ako naiđe na nešto drugo „sumnjivo.“ Očigledno obeležen nekom vrstom grimiznog slova od tada pa nadalje, našao se da je isključen iz unosnih poslova, odbijeni su mu zahtevi za putovanje i preusmeren je na „plan poboljšanja učinka“. Odbio je da se podvrgne tom poniženju, potezu koji ga je na kraju koštao posla.
To nije sprečilo Elabd da prati dalju prevaru i podmićivanje u Microsoftu i njegovim podizvođačima. On tvrdi da je dokumentovao mito Majkrosoftu i njegovim podizvođačima iz Katara, Kameruna i Južne Afrike i da je te informacije prosledio direktno američkoj komisiji za hartije od vrednosti (SEC). Za razliku od ranije, kaže on, SEC i Ministarstvo pravde Sjedinjenih Država (DOJ) izgledaju nezainteresovano da se bave ovim pitanjem, iako je on dostavio dokaze tri puta. Sa svoje strane, Microsoft je okrivio pandemiju za svoj neuspeh ili odbijanje da prikupi više dokaza iz inostranstva – dokaze za koje kaže da im zapravo nisu potrebni jer ih je on obezbedio.
Microsoft je u suštini postigao monopol nad softverom na radnom mestu na afričkom kontinentu, rekao je Elabd u svojoj tvrdnji, ističući da vlade koje rade sa Majkrosoftom „bacaju milione javnih dolara na neiskorišćene Microsoft proizvode kako bi nekolicina izabranih zvaničnika, partnera i zaposlenih mogla obogatiti se“.
,,Kao što mi je menadžer rekao pre svih tih godina, bitno je samo da Majkrosoft zaradi što više novca… Skrivena poruka zaposlenima je: „Radite šta hoćete, zaradite što više novca, a najgore je da može se desiti da ćeš dobiti otkaz’.“
Majkrosoft je insistirao da je „ranije istražio ove navode, stare mnogo godina, i da se na njih pozabavio“, rekla je potpredsednica i zamenica generalnog savetnika za usklađenost i etiku Beki Lenaburg za Verge kao odgovor na Elabdove tvrdnje. Kompanija je naglasila da je posvećena „etičkim praksama“ i rekla da svi njeni zaposleni moraju da pohađaju časove „standarda poslovanja“ koji ih uče kako da prijave incidente podmićivanja.
