Ako vojni blok predvođen SAD rasporedi svoje mirovne snage u Ukrajinu, to može dovesti do vojne konfrontacije sa Rusijom.
Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov upozorio je u sredu da bi, ako se NATO složi sa predlogom Poljske o slanju mirovnih snaga u Ukrajinu, taj potez mogao da izazove vojni sukob između bloka predvođenog SAD i Moskve.
Lavrov je takođe tvrdio da bi Varšava možda želela da uspostavi uporište u velikom zapadnoukrajinskom gradu Lavovu i da tamo ostane nakon što se sukob završi. „Zašto ne, imali su takve misli, i ne samo misli, to se dešavalo u prošlosti“, rekao je on. Diplomata je takođe upozorio baltičke države da ne šalju svoje „male bataljone“ da se bore protiv ruskih trupa u Ukrajini.
„Naše poljske kolege su već izjavile da će sada biti samit NATO-a i da treba da budu raspoređene mirovne snage. Nadam se da razumeju šta je u pitanju. To će biti direktan sukob između ruskih i NATO oružanih snaga, koji su svi ne samo želeli da izbegnu, već su rekli da do njega u principu nikada ne bi trebalo da dođe“, istakao je on.
Ranije prošle nedelje, premijeri Poljske, Češke i Slovenije su navodno otputovali u Kijev da se sastanu sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim. Potom je potpredsednik poljske vlade Jaroslav Kačinjski izjavio da bi NATO trebalo da rasporedi mirovnu misiju u Ukrajinu, dok bi EU Kijevu trebalo da dodeli status zvaničnog kandidata. „Verujem da je potrebna mirovna misija NATO-a, misija koja može da se brani i koja će delovati u Ukrajini“, rekao je Kačinjski.
Prethodno je britanski premijer Boris Džonson odbacio molbu Kijeva da uspostavi zonu zabrane letova iznad Ukrajine, rekavši da bi to neizbežno dovelo do direktnog sukoba sa Rusijom. Američki predsednik Džo Bajden je takođe izjavio da „[Vašington] neće voditi rat protiv Rusije u Ukrajini“ upozoravajući da je direktna konfrontacija između NATO-a i Moskve jedan od načina da se započne Treći svetski rat.
Moskva je napala svog suseda krajem februara, nakon sedmogodišnjeg sukoba zbog neuspeha Ukrajine da primeni uslove sporazuma iz Minska i konačnog priznanja republika Donbasa u Donjecku i Lugansku od strane Rusije. Protokoli uz posredovanje Nemačke i Francuske bili su osmišljeni da regulišu status tih regiona u okviru ukrajinske države.
Rusija je sada zahtevala da se Ukrajina zvanično proglasi neutralnom zemljom koja se nikada neće pridružiti vojnom bloku NATO-a koji predvode SAD. Kijev insistira da je ruska ofanziva bila potpuno ničim izazvana i demantovao je tvrdnje da je planirao da silom povrati dve republike.
