„Imamo 20 pacijenata koje ne možemo da pronađemo, tako da ne znamo da li su živi ili ne“, kaže dr Olha Konstantinovska.
Ona misli na pacijente sa tuberkulozom pod njenom brigom u Harkovu, gde je, kao iu većem delu Ukrajine, ruski rat poremetio živote – uključujući i njene. Ona i njene tri ćerke evakuisane su u dom njenog oca oko 20 milja dalje nakon što je bomba pala u zgradu niz ulicu od njihovog stana.
TB — ozbiljna bakterijska infekcija pluća — veliki je problem u Ukrajini. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, ova zemlja je četvrta po učestalosti bolesti u Evropi. I ima jednu od najviših stopa TB rezistentne na više lekova bilo gde u svetu.
U bolnici za tuberkulozu u Harkovu, gde Konstantinovska leči obolele od tuberkuloze, popunjeno je oko 70 od 200 rezidencijalnih kreveta. To je zato što je na početku rata njen tim otpustio što više ljudi kako bi im omogućio da se evakuišu.
„Zvala sam u bolnicu da razgovaram sa jednom doktorkom i ona je rekla da bolnica nema krompira i hleba“, kaže Konstantinovska. „Imamo drogu, ali nemamo hranu.
Ona kaže da su pre rata „ljudi iz celog grada Harkova — dva i po miliona građana — [išli] u ovaj dispanzer da se provere na tuberkulozu“. To je takođe mesto gde oni sa TB mogu da prime lekove, lečenje, pa čak i operaciju ako je potrebno. Konstantinovska je pripadnik male armije ljudi u Ukrajini koji su podigli čvrst otpor protiv bolesti, koji je podržavala vlada.
Ali sada, Konstantinovska kaže, lekarima je teško da dođu do bolnice u Harkovu. Previše je opasno kretati se napolju, a putevi su opustošeni. Jedan od lekara pešači ukupno tri sata svakog dana da bi došao na posao i sa posla. U njenoj kancelariji živi šef lokalnog dispanzera jer joj je stan uništen.
Bez intervencije, ljudi mogu da žive sa tuberkulozom – i šire je, vazdušnim putem – godinama. U nekom trenutku, međutim, obično zbog stresa od gladi i povreda; ili oslabljen imuni sistem, može postati fatalan. Lečenje se sastoji od režima antibiotika koji traje od šest meseci do dve godine.
Zaraznost tuberkuloze je razlog zašto je Konstantinovska posebno zabrinuta za nestale pacijente. Ako su u pokretu, kaže ona, oni nose tuberkulozu sa sobom, dajući bolesti više mogućnosti da se širi vazduhom. „Jedanaest pacijenata je trenutno u drugim regionima Ukrajine“, dodaje ona. „Pokušavaju da pronađu lekove jer su prestali sa lečenjem pre dve nedelje.
Prekid antibiotskog režima usmerenog na tuberkulozu zabrinjava iz dva razloga. Prvo, lekovi sprečavaju nekoga da zarazi druge. Dakle, bez lekova, bolest ima više mogućnosti za širenje. I drugo, tuberkuloza može postati neosetljiva na lekove ako se ne uzimaju redovno, jer nedovoljno doziranje daje bakterijama tuberkuloze vremena da mutiraju, birajući populacije bube koje mogu da izbegnu lekove. Ovo se zove tuberkuloza otporna na više lekova.
Postoji čak i ekstenzivno rezistentna TB kada bakterije ne reaguju na prvu ili drugu liniju lekova. A kada se pojavi taj oblik rezistentne tuberkuloze, može se preneti sa osobe na osobu, prenositi vazduhom baš kao i obična TB. U 2020. trećina slučajeva tuberkuloze u Ukrajini bila je otporna na lekove, što je jedna od najviših stopa u svetu. I taj broj će verovatno rasti.
Zato Lojs Pejs, pomoćnica sekretara za globalne poslove u američkom Ministarstvu zdravlja i ljudskih usluga, kaže da njena kancelarija koordiniše sa CDC-om i USAID-om „kako bi pratila pacijente [unutar i van Ukrajine] da bi razumela gde se nalaze, šta im treba u pogledu njihovih lekova i obezbediti da nema praznine.“
Da bismo razumeli zašto Ukrajina ima toliko slučajeva tuberkuloze, moramo da premotamo sto godina unazad.
Tokom većeg dela dvadesetog veka, kada je Ukrajina bila republika bivšeg Sovjetskog Saveza, tuberkulozom se upravljalo prilično dobro, kaže Tom Nikolson, izvršni direktor neprofitne organizacije Napredni pristup i isporuka. „Sistem medicinske nege bio je prilično sveobuhvatan i zasnivao se na medicini u zajednici“, kaže on. „Imao je sistem seoskih zdravstvenih ustanova, čak i u najudaljenijim oblastima. Možda nije bilo lekara na licu mesta, ali je često bilo medicinskih sestara i medicinskih tehničara koji su mogli da urade rendgenski snimak grudnog koša da skriniraju tuberkulozu i izdaju lekove za lečenje.
Situacija se pogoršala raspadom bivšeg Sovjetskog Saveza 1991. godine. Ekonomija u njegovim republikama je pala. Nezaposlenost je porasla. Kriminal je eskalirao, zbog čega je mnogo ljudi poslato u zatvor. I to je stvorilo neku vrstu „epidemiološke pumpe“, kaže dr Salmaan Keshavjee, direktor Centra za globalnu isporuku zdravlja na medicinskoj školi Harvard.
„Neki ljudi su imali TB“, objašnjava on. „To se proširilo po zatvorima i zatvorima. A onda su se vratili u svoju zajednicu, naravno, kada su pušteni. Tako da se TB takođe vratio u zajednice.“ Stope tuberkuloze su porasle, kaže on, uključujući i neke delove Ukrajine, koja je ponovo stekla nezavisnost iste godine.
Uz vladine resurse, Ukrajina je od tada naporno radila na izgradnji svoje infrastrukture za lečenje tuberkuloze, beležeći deceniju pada između 2010. i 2020. Ali onda je COVID udario. Rano zatvaranje u pandemijskim zatvorima bolnice u kojima bi se obavljali rutinski pregledi.
„Ponekad je bilo nemoguće proveriti pacijente na tuberkulozu“, kaže dr Olha Konstantinovska, lekar koji trenutno živi sa svojom proširenom porodicom van Harkova.
Bez odgovarajućih skrininga i lečenja, kada se tuberkuloza manifestuje i ljudi dođu u bolnicu, bili bi u lošem stanju – ozbiljno pothranjeni, jak kašalj, krvarenje u plućima.
U 2020., procenat ljudi koji se leče dramatično je pao sa 75% prethodne godine na nešto više od polovine. A sada, u mnogim delovima zemlje, rat je sve dodatno preokrenuo.
U haosu bitke, bolesti pronalaze priliku, nesrazmerno pogađajući ljude na marginama društva. Dr Salmaan Keshavjee kaže: „U ovim trenucima uskraćenosti kao rezultat rata, kao rezultat toga što ste izbjeglice, kao rezultat gužve, nemate dovoljno hrane, itd., vaše stope TB rastu.“ Ovo ne važi samo za Ukrajinu.
„Proveo sam mnogo godina radeći [sa tuberkulozom] sa zatvorom i drugim stanovništvom u Rusiji“, kaže Keshavjee. „Imam ozbiljnu zabrinutost da će mnogi od njih umrijeti. Pretpostavljam da pokušavaju da održe svoje programe liječenja tuberkuloze. Ali Rusija je pod sankcijama. Kako se sredstva i stvari budu preusmjeravali na druge napore, vidjećete da snabdevanje lekovima će pasti.“
Za sada su ukrajinske zalihe lekova protiv tuberkuloze dovoljne, pod uslovom da se mogu distribuirati. Na primer, u Kijevu, dr Vasil Petrenko, šef odeljenja za fizijatriju i pulmologiju na Nacionalnom medicinskom univerzitetu Bogomolec, kaže da ruski napadi na grad ograničavaju mogućnosti lečenja pacijenata.
Kada je u mogućnosti da obavi obilazak, svojim pacijentima govori da ne brinu. „Pobedićemo“, uverava ih. „Pobeda će biti naša. Kaže da je to ključno za moral. „To daje mnogo snage, energije svakoj osobi ovde.
Pitanje je koliko će trajati njegov optimizam?
