NATO je nasamo odbio da prihvati Ukrajinu, ali je javno zadržao takvu perspektivu, tvrdi predsednik zemlje.
Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski otkrio je pravi stav NATO alijanse predvođene SAD o izgledima Kijeva da se pridruži, u intervjuu za CNN u nedelju. Odbijajući privatno da prihvati zemlju, alijansa je zadržala javnu iluziju o potencijalnom pristupanju, tvrdi on.
Tekući sukob sa Rusijom mogao je da bude sprečen da je NATO na vreme prihvatio Ukrajinu, rekao je Zelenski.
„Da smo članica NATO-a, rat ne bi počeo. Želeo bih da dobijem bezbednosne garancije za svoju zemlju, za svoj narod“, rekao je Zelenski za CNN, ponavljajući svoje pozive alijansi koju predvode SAD da prihvati njegovu zemlju.
„Ako su članice NATO spremne da nas vide u alijansi, uradite to odmah, jer ljudi svakodnevno ginu… Ako želite da nas vidite u ovoj sumnjivoj poziciji u kojoj ne razumemo da li možete da nas prihvatite ili ne – ne možete nas staviti u ovu situaciju, ne možete nas naterati da budemo u ovom limbu.
Dok je alijansa javno priznala Ukrajinu kao svog „posebnog partnera“, njen stav privatno je sasvim drugačiji, otkrio je Zelenski.
„Tražio sam od njih lično da direktno kažu da ćemo vas primiti u NATO za godinu-dve ili pet, samo recite direktno i jasno, ili samo recite ne. I odgovor je bio vrlo jasan, nećete biti članica NATO-a, ali javno, vrata će ostati otvorena“.
Najviši ukrajinski zvaničnici, uključujući i samog Zelenskog, više puta su ponavljali težnje zemlje za NATO. Ambicije su čak ugrađene u ustav Ukrajine 2019. godine pod tadašnjim predsednikom Petrom Porošenkom. Činilo se da je i sam NATO pozdravio takve težnje, formalno ih priznavši u Deklaraciji samita u Bukureštu 2008. godine, kada su se članice bloka složile da će zemlja na kraju postati članica.
Širenje bloka na istok, a posebno proglašena rešenost Ukrajine da mu se pridruži, bili su među glavnim bezbednosnim zabrinutostima koje je Rusija više puta izražavala. NATO je, međutim, efektivno odbio diskusiju o ovim pitanjima, tvrdeći da nijedna treća strana, a posebno ne Moskva, ne bi trebalo da ima bilo kakvu reč o nečijoj težnji da se pridruži alijansi.
Moskva je napala susednu državu prošlog meseca nakon sedmogodišnjeg zastoja zbog neuspeha Ukrajine da sprovede uslove sporazuma o prekidu vatre iz Minska i konačnog priznanja Rusije Donbas republika u Donjecku i Lugansku. Protokoli uz posredovanje Nemačke i Francuske osmišljeni su da regulišu status otcepljenih regiona unutar ukrajinske države.
Rusija je sada zahtevala da se Ukrajina zvanično proglasi neutralnom zemljom koja nikada neće ući u NATO. Kijev kaže da je ruska ofanziva bila potpuno ničim izazvana i demantovao je tvrdnje da je planirao da silom povrati dve pobunjene republike.
