Nekoliko dana nakon što je pokrenuo invaziju na Ukrajinu, ruski diktator Vladimir Putin naredio je da se snage nuklearnog odvraćanja svoje zemlje stave u pripravnost, efektivno zapretivši svetu nuklearnim ratom.
S obzirom da se tekuća vojna invazija pokazala kao izuzetno skupa za Rusiju, ključno pitanje sada je da li Putin blefira.
Na početku invazije, Putin je rekao da će se svaka spoljna zemlja koja pokuša da se umeša u rat u Ukrajini suočiti sa „posledicama koje nikada nisu videli u svojoj istoriji“, što se može protumačiti kao pretnja nuklearnim ratom.
Odluka Rusije da pojača svoje nuklearne sposobnosti navodno je uticala na donošenje odluka u NATO-u.
Dok je američki predsednik Džo Bajden rekao da Amerikanci ne bi trebalo da brinu o mogućoj nuklearnoj pretnji, on je takođe pokazao da je spreman da ide mnogo da izbegne eskalaciju sa Rusijom. Iako su SAD nastavile da isporučuju oružje Ukrajini, odbile su da isporuče borbene avione koje je Ukrajina tražila, ili da odobre zonu zabrane letova koju je nametnuo NATO iznad Ukrajine.
Bajden je branio ove odluke rekavši da SAD žele da izbegnu „Treći svetski rat“.
Međutim, sada je nejasno da li oklevanje Zapada da brani Ukrajinu ublažava rizik od nuklearnog rata ili ga zapravo povećava ohrabrujući Putina da izvrši dalje akte agresije.
„S obzirom na Putinovo ludilo, nuklearni rat se ne može isključiti“, rekao je ukrajinski vojni ekspert Vjačeslav Celujko za kijevski Independent.
Nuklearna opsesija
Putin je u više navrata optuživao Ukrajinu da razvija nuklearno oružje, a pritom nije izneo nikakve dokaze.
U obraćanju 21. februara povodom ruskog priznanja njenih zastupnika u ukrajinskom Donbasu kao nezavisnih država, Putin je tvrdio da Ukrajina može razviti nuklearno oružje. U govoru od 24. februara koji je opravdavao rusku invaziju na Ukrajinu, Putin je ponovo komentarisao ovo pitanje, rekavši da će Rusija sprečiti Ukrajinu da dobije nuklearno oružje.
Putin je 5. marta čak zapretio da će uništiti i samu ukrajinsku državu, rekavši da navodni planovi Ukrajine da razvije nuklearno oružje ugrožavaju „budućnost ukrajinske države“. On je 16. marta ponovo ponovio svoje tvrdnje da je Ukrajina planirala da razvije nuklearno oružje.
Konkretno, on se osvrnuo na izjavu ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog od 19. februara da Ukrajina može priznati Budimpeštanski memorandum kao ništav.
Prema Budimpeštanskom memorandumu iz 1994. godine, Rusija, SAD i Velika Britanija su se obavezale da neće koristiti vojnu silu protiv Ukrajine u zamenu za odricanje od nuklearnog oružja koje je dobila od raspadnutog Sovjetskog Saveza.
Uprkos tome, Rusija je prekršila memorandum invazijom na Ukrajinu 2014. godine.
Primedba Zelenskog pokrenula je spekulacije da bi Ukrajina mogla razviti nuklearno oružje kao sredstvo odvraćanja od ruske agresije. Međutim, ukrajinski ministar spoljnih poslova Dmitro Kuleba rekao je 23. februara da Ukrajina nikada nije planirala da razvije nuklearno oružje.
Prljava bomba
Ruska opsesija nuklearnom energijom takođe se manifestovala kada su njene trupe gađale civilna nuklearna postrojenja u Ukrajini.
Od 24. februara, Rusija je zauzela nuklearne elektrane u Černobilju i Zaporožju, koje su granatirale ruske trupe. Moskva je takođe granatirala nuklearni reaktor na Institutu za fiziku i tehnologiju u Harkovu.
Ruska državna propaganda optužila je Ukrajinu da pokušava da napravi prljavu bombu, uređaj za raspršivanje radioaktivnog materijala na velikom području, unutar svojih nuklearnih objekata.
U međuvremenu, neki posmatrači su izrazili bojazan da bi Rusija mogla da pretvori zarobljene nuklearne elektrane u prljave bombe kako bi ucenjivala Zapad.
Rusija je lažno optužila Ukrajinu da razvija oružje za masovno uništenje, uključujući biološko i hemijsko. Ovo je navelo vladu SAD da tvrdi da je Rusija pripremala operaciju pod lažnom zastavom sa oružjem za masovno uništenje i planirala da okrivi Ukrajinu.
Da li Putin blefira?
Predviđanja Putinovih postupaka zavise od pretpostavki o njegovoj racionalnosti ili iracionalnosti.
Direktor CIA Vilijam Berns rekao je 8. marta da je ruski predsednik „ljut i frustriran“, ali „nije lud“.
Ako se pretpostavi da je Putin bar donekle racionalan, malo je verovatno da će pokrenuti nuklearni rat punih razmera.
Džejms Ekton, ko-direktor programa nuklearne politike Karnegi zadužbine, rekao je u intervjuu od 10. marta da veruje da Putin „prepoznaje da bi upotreba nuklearnog oružja bila veoma rizična“.
U ovom scenariju, Putin blefira jer zna da će nuklearni rat dovesti do obostrano osiguranog uništenja – pretnje njegovom sopstvenom opstanku. Ako je to slučaj, Putin koristi nuklearne pretnje da zaustavi podršku NATO-a, uključujući nametanje zone zabrane letova koju je zahtevao Zelenski tokom rata.
Međutim, Putinov racionalizam nije dat, izazivajući strah od potencijalnog nuklearnog rata.
Ukrajinski politički analitičar Volodimir Fesenko je među onima koji kažu da je sve moguće u ovom trenutku.
„Sa racionalne tačke gledišta, (nuklearni rat) je nemoguć“, rekao je on za Kiiv Independent. „Ali od Putina možemo očekivati bilo šta. Imamo posla sa manijakom koji se ponaša iracionalno.”
Zabačen u ugao
Oni koji se plaše nuklearnog rata, kažu da bi Putin možda bio sklon upotrebi nuklearnog oružja ako ga sateraju u ćošak.
„Koji bi uslovi morali da se odnose na Putina da veruje da su rizici upotrebe nuklearnog oružja manji od rizika od neupotrebe? rekao je Ekton. „Mislim da bi Rusija zaista morala da izgubi ovaj rat. Ili možda veoma dugotrajno i izuzetno skupo krvoproliće.“
Ekton je tvrdio da bi se to moglo dogoditi ako rat postane nepopularan u Rusiji i ugrozi Putinovu vlast.
„Govorio je o svom gađenju prema ubistvu (libijskog diktatora Moamera) Gadafija i očigledno je zabrinut da će mu se ista stvar desiti“, rekao je Ekton. „On bi mogao da posmatra nuklearno oružje kao potencijalni izlaz iz ovog sukoba. Neka vrsta rešenja za spasavanje obraza ili čak neka vrsta pobede.”
Celuiko je za Kiiv Independent rekao da bi se to moglo dogoditi ako Putin pretrpi konvencionalne poraze u Ukrajini.
Jedina zemlja koja je ikada koristila nuklearno oružje u borbi bile su SAD 1945. godine kada su bacile nuklearne bombe na Hirošimu i Nagasaki, što je primoralo Japan da se preda i okonča Drugi svetski rat.
Ali Sergej Sazonov, ruski politički filozof na estonskom Univerzitetu Tartu, kaže da su paralele sa Hirošimom pogrešne jer je nuklearni udar usledio nakon konvencionalnih pobeda SAD, što je otpor učinilo beskorisnim.
„(Nuklearni udar na Ukrajinu) Putinu neće dati ništa jer predaja pod takvim uslovima neće biti vredna papira na kome je napisano“, rekao je on za kijevski Indipendent. „A troškovi su kolosalni, sve do rizika od nuklearnog rata sa NATO-om. Čak ni Putin nije takav psihopata.”
Sazonov je tvrdio da „ukrajinska vojska neće nestati, a nakon nuklearnog udara na Kijev biće nemoguće naterati je da se preda, bez obzira na to šta je bilo ko potpisao“.
Nuklearni ili konvencionalni rat?
NATO je odbio da se vojno interveniše u ratu u Ukrajini na osnovu pretpostavke da će sukob između NATO-a i Rusije verovatno prerasti u nuklearni rat.
Ali postoji i argument da Treći svetski rat, nešto što Bajden često pominje, ne mora da bude nuklearni.
Prema ovom mišljenju, konvencionalni rat između Rusije i Zapada je verovatniji jer će se sve strane plašiti obostrano osiguranog uništenja u slučaju nuklearnog rata.
„Iskustvo hladnog rata pokazuje da velike sile mogu da vode konvencionalne ratove bez upotrebe nuklearnog oružja“, rekao je Celuiko.
Kao primer je naveo proksi ratove između SAD i Sovjetskog Saveza u Koreji i Vijetnamu.
U ovom scenariju, Rusija ima male šanse da uspe.
„U konvencionalnom ratu Rusija nema šanse da dobije rat sa NATO-om“, dodao je Celuiko.
Neki veruju da je ograničeni nuklearni rat sa ruskim taktičkim nuklearnim oružjem usmeren na Ukrajinu ili zemlje NATO-a verovatniji od nuklearnog rata punog obima. Ova teorija pretpostavlja da bi taktički nuklearni udari bili prikladniji jer ne dovode do obostrano osiguranog uništenja.
Kontra-argument ovome je da su taktički nuklearni udari sami po sebi besmisleni jer će najverovatnije eskalirati u nuklearni rat punih razmera uz upotrebu strateškog nuklearnog oružja.
Celuiko je tvrdio da su ruski taktički nuklearni udari na NATO malo verovatni.
Nuklearna proliferacija
Dok se Zapad plaši antagonizacije Putina zbog straha od nuklearnog rata, njegova uočena slabost može zapravo povećati rizik od takvog rata u budućnosti.
Sazonov je tvrdio da strah Zapada od nuklearnog oružja daje nuklearnim silama poput Rusije carte blanche da nekažnjeno vrše akte agresije, uključujući i one sa upotrebom atomskog oružja. To takođe može dovesti do masovne proliferacije nuklearnog oružja širom sveta, dodao je on.
„Nedostatak vojnog odgovora na Putinovu nuklearnu pretnju je upravo ono što nuklearni rat čini neizbežnim u budućnosti“, rekao je on.
„Zapad je upravo pokazao da se nuklearne pretnje mogu koristiti ne kao odbrambeno oružje, već kao ofanzivno; ne kao oruđe obuzdavanja koje odvraća velike sile od započinjanja ratova, već kao oruđe osvajanja koje odvraća velike sile od mešanja u ratove.”