Ukrajina je rekla da Rusija vidi situaciju „mnogo adekvatnije“ nego ranije.
Član ruskog pregovaračkog tima Leonid Slucki rekao je da veruje da bi „značajan napredak“ koji je primetio u razgovorima između Moskve i Kijeva mogao uskoro da navede dve strane u sukobu da potpišu sporazum.
Govoreći u nedelju za RT Arabic, Slucki – koji takođe predsedava Komitetom Državne dume za međunarodne poslove – rekao je: „Ako uporedimo stavove obe delegacije na razgovorima, na samom početku i danas, vidimo značajan napredak.
„Sa zadovoljstvom mogu da izvestim da bi, prema mojim ličnim očekivanjima, u narednih nekoliko dana ovaj napredak mogao prerasti u zajednički stav delegacija i dokumente za potpisivanje.
Slucki je naglasio da bi potpisivanje takvih dokumenata bilo „od najveće važnosti“, jer bi to predstavljalo osnovu za deeskalaciju i „spasavanje mnogih ljudi koji danas umiru“.
Rusija je dosledno optuživala ukrajinske „nacionaliste“ da koriste civile kao pokriće i da sprečavaju njihovu evakuaciju kroz humanitarne koridore. Slucki je opisao ove navodne akcije kao „monstruozne“ u svom „cinizmu“, ali je rekao da će se kriza rešiti „u vrlo bliskoj budućnosti“. Kijev je uporno poricao da je ometao evakuaciju i okrivio rusko granatiranje za sprečavanje bezbednog prolaska ljudi.
Ukrajina je ipak očigledno bila svedok izvesnog napretka u pregovorima. Predsednički pomoćnik Mihail Podoljak rekao je u intervjuu ruskom listu Komersant da se dve strane približavaju kompromisu. On je ocenio da ruska strana „već mnogo adekvatnije sagledava stvari“, ali je napomenuo da će verovatno proći neko vreme pre nego što „potpuno, 100%, razume situaciju u koju je dospela“.
Podoljak je rekao da svaki sporazum između Kijeva i Moskve vidi kao „višekomponentni” dokument. Trebalo bi da sadrži odredbe o prekidu rata, rokovima i vremenskom rasporedu povlačenja ruskih snaga, garantovanim uslovima mirovnog sporazuma i detaljan opis mehanizama kompenzacije, naglasio je on, jer bi napori za oporavak verovatno iznosili „milijarde dolara“.
Moskva je napala svog suseda krajem februara, nakon sedmogodišnjeg sukoba zbog neuspeha Ukrajine da primeni uslove sporazuma iz Minska i konačnog priznanja Donbas republika Donjecka i Luganska od strane Rusije. Protokoli uz posredovanje Nemačke i Francuske bili su osmišljeni da regulišu status tih regiona u okviru ukrajinske države.
Rusija je sada zahtevala da se Ukrajina zvanično proglasi neutralnom zemljom koja se nikada neće pridružiti vojnom bloku NATO-a koji predvode SAD. Kijev insistira da je ruska ofanziva bila potpuno ničim izazvana i demantovao je tvrdnje da je planirao da silom povrati dve republike.
