Kako je zima omekšala, ukrajinski farmeri su odlazili na svoja polja, sejući seme pšenice, suncokreta i heljde i brinući se za živinarske farme čiji se prinosi šalju širom sveta.
Ove godine sadnja je postala luksuz, u mnogim slučajevima su napuštene njive i stoka. Milioni hektara će biti prazni ili na neki drugi način preplavljeni rezervoarima ukrašenim slovom Z. Dok svet posmatra jednu humanitarnu krizu za drugom koju donosi ruski rat, ništa manje kritična žrtva je sve veći uticaj na hranu koju Ukrajina snabdeva svetu.
Ogromni delovi globalnog snabdevanja hranom, uključujući pšenicu, kukuruz, suncokretovo ulje, soju i ječam, kao i živinu i jaja, dolaze iz Ukrajine, čineći 15% svetskog tržišta hrane. Među najvećim uvoznicima su Indija, Kina, Egipat, Turska, Poljska i Nemačka.
„Ovo će biti problem ne samo za Ukrajinu, već i za ceo svet“, rekao je Dikun. „Glad u svetu bi se mogla dramatično pogoršati.
Andrij Jarmak, ekonomista i poljoprivredni stručnjak, ima sličnu prognozu. On veruje da ruska invazija može dovesti do mnogih smrtnih slučajeva zbog neuhranjenosti širom sveta.
„Ukrajini već nedostaje kampanja sadnje na jugu, gde ogromne horde Rusa svojim tenkovima uništavaju polja i nasumično pucaju na civile“, kaže Jarmak.
On procenjuje da Ukrajina neće moći ništa da izvozi mnogo meseci i kaže da će biti potrebne godine da dostigne predratni nivo proizvodnje.
Prema Kijevskoj školi ekonomije, na globalnom nivou može biti pogođeno čak 400 miliona ljudi.
Domaće nestašice
Većina najpoljoprivrednijeg zemljišta u Ukrajini, kao što su tipično unosne oblasti Herson i Nikolajev, nalaze se na istočnim teritorijama gde su borbe najintenzivnije. Ove godine je jasno da poljoprivrednici neće moći da zaseju svoje njive kao ranije.
Aleks Lisica, šef ukrajinskog agrobiznis kluba, procenjuje da ove godine neće biti zasađeno ukupno više od polovine poljoprivrednog zemljišta u Ukrajini, odnosno 10 miliona hektara.
Da bi se zadovoljile očekivane nestašice, vanredno stanje uvedeno ubrzo nakon početka ruske ofanzive uključivalo je zabranu izvoza ključnih poljoprivrednih proizvoda.
„Moramo da obezbedimo Ukrajini sve što joj je potrebno“, rekao je premijer Denis Šmihal.
Zabrana uključuje zob, heljdu, raž, proso, govedinu, šećer i so. Brojni drugi proizvodi, uključujući pšenicu, suncokretovo ulje, kukuruz, živinu i jaja, sada zahtevaju posebne dozvole Ministarstva privrede za izvoz.
Cene su već porasle kao odgovor. Posle prve nedelje rata, cene pšenice u Ukrajini su skočile za 25 odsto i dostigle 290 dolara po toni.
Najgore pogođeni gradovi poput Harkova, Hersona i Sumija ostaju bez hrane i vode i na ivici su humanitarne katastrofe. Kijev je već hitno dobio dodatnu hranu iz drugih oblasti pošto su zalihe smanjene.
„Tamo smo doneli hiljade tona žita“, rekao je Dikun za Kiiv Independent. „To je ogromna rezerva.“
Andrij Dikun, predsednik Sveukrajinskog poljoprivrednog saveta, kaže da će i ova žetva biti dovoljna samo da zadovolji domaću potražnju. Za sada, ukrajinski poljoprivredni izvoz je prošlost.
Drugi front
Ova tragedija koja se nazire u poljoprivrednom sektoru predstavlja drugi front protiv ruske agresije – onaj koji bi zapravo mogao da prikupi globalnu podršku, pomažući da se zaustavi rat, smatra Dikun.
Stavovi će se promeniti čim zemlje koje uvoze ukrajinske prehrambene proizvode shvate koliko će nedostatak snabdevanja imati njihov narod, kaže on.
Dok su očekivane nestašice već odjeknule na globalnim tržištima, takve nestašice još uvek nisu na dnevnom redu nekih od vodećih globalnih organizacija za hranu. Značajno je da je Organizacija Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu (FAO) ignorisala krizu.
„FAO mora da oglasi alarm širom sveta o globalnom pitanju snabdevanja hranom“, kaže Dikun. Ali oni ne daju nikakve velike izjave koje bi ukazivale da je Putin izazvao glad.
Za sada, lider za Evropu i centralnu Aziju u FAO-u ostaje dugogodišnji ruski diplomata Vladimir Rahmanin.
Generalna skupština Ujedinjenih nacija je 3. marta velikom većinom glasala za osudu ruske invazije na Ukrajinu, pozivajući na hitno povlačenje njenih vojnih snaga.
Neke zemlje su bile uzdržane, uključujući dva vodeća ukrajinska uvoznika: Indiju i Kinu.
Na kraju krajeva, zemlje koje nisu glasale za Ukrajinu takođe će patiti od ruskog rata, kaže Dikun.
„Ako svet želi nešto da jede, pomirite se ovde kako bi farmeri mogli da rade.“
