Ukrajinski predsednik optužio je Rusiju za genocid nakon što su zvaničnici rekli da su ruski avioni bombardovali dečju bolnicu u sredu, zatrpavajući pacijente u ruševinama uprkos sporazumu o prekidu vatre da ljudi pobegnu iz opkoljenog grada Mariupolja.
Napad, za koji su vlasti saopštile da je povrijedio porodilje i ostavio djecu u olupini, posljednji je mračni incident 14-dnevne invazije, najvećeg napada na evropsku državu od 1945. godine.
Gradsko veće Mariupolja saopštilo je da je bolnica više puta pogođena, kako je Bela kuća nazvala, „varvarskom upotrebom vojne sile za progon nevinih civila“.
Uništenje se dogodilo uprkos ruskom obećanju da će zaustaviti vatru kako bi bar neki zarobljeni civili mogli da pobegnu iz grada, gde se stotine hiljada ljudi kriju bez vode i struje više od nedelju dana.
„Kakva je ovo država, Ruska Federacija koja se boji bolnica, boji se porodilišta, i uništava ih? Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski rekao je u televizijskom obraćanju u sredu uveče.
Zelenski je ponovio poziv Zapadu da pooštri sankcije Rusiji „kako bi sele za pregovarački sto i okončale ovaj brutalni rat“. Bombardovanje dečje bolnice je, rekao je, „dokaz da se dešava genocid nad Ukrajincima“.
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov, koga je Rojters zatražio za komentar, rekao je: „Ruske snage ne pucaju na civilne ciljeve“. Rusija svoj upad naziva „specijalnom operacijom“ za razoružavanje suseda i smenjivanje lidera koje naziva „neonacistima“.
Ukrajinsko ministarstvo spoljnih poslova objavilo je video snimak bolnice na kojoj se vide rupe na mestu gde je trebalo da budu prozori na trospratnoj zgradi. Ogromne gomile tinjajućeg ruševina zasule su scenu.
Telo UN za ljudska prava saopštilo je da proverava broj žrtava u Mariupolju.
„Incident doprinosi našoj dubokoj zabrinutosti zbog neselektivne upotrebe oružja u naseljenim područjima i civila zarobljenih u aktivnim neprijateljstvima u brojnim oblastima“, rekla je portparolka Liz Trosel.
Guverner Donjecke oblasti rekao je da je u napadu ranjeno 17 osoba.
Ukrajina je optužila Rusiju da je prekršila primirje oko južne luke, za koju humanitarni radnici i zvaničnici kažu da ponestaje hrane i vode nakon nekoliko dana ruskog bombardovanja.
„Nediskriminatorno granatiranje se nastavlja“, napisao je ministar spoljnih poslova Dmitro Kuleba na Tviteru.
Satelitska kompanija Maksar saopštila je da slike od ranije tokom dana pokazuju veliku štetu na kućama, stambenim zgradama, prodavnicama prehrambenih proizvoda i tržnim centrima u lučkom gradu.
Rusija je okrivila Ukrajinu za neuspeh evakuacije.
Među više od 2 miliona izbeglica iz Ukrajine, Dečji fond Ujedinjenih nacija (UNICEF) saopštio je u sredu da je više od milion dece pobeglo iz zemlje od početka invazije 24. februara. Najmanje 37 je ubijeno, a 50 povređeno. rekao.
Oko 48.000 Ukrajinaca evakuisano je kroz humanitarne koridore, saopštila je u sredu ukrajinska novinska agencija Interfaks, pozivajući se na višeg savetnika Zelenskog.
Ukrajinski zvaničnici rekli su da dok su neki otišli sa određenih lokacija, ruske snage sprečavaju autobuse da evakuišu civile iz Buče, grada u blizini Kijeva.
Međunarodni komitet Crvenog krsta (MKCK) saopštio je da su uništene kuće širom Ukrajine. „Stotine hiljada ljudi nemaju hranu, vodu, toplotu, struju i medicinsku negu“, navodi se u saopštenju.
Hiljade su nastavile da pristižu u susedne zemlje. Nakon što se sakrila u podrumu da bi se sklonila od ruskog bombardovanja, Irina Mihalenka je napustila svoj dom severoistočno od crnomorske luke Odese, rekla je Rojtersu u Isaccei u Rumuniji.
„Kada smo išli, jedan most je dignut u vazduh. A kada smo prešli preko olupine, jer drugog izlaza nije bilo, tamo su ležali leševi ruskih ljudi (vojnika)“, rekla je ona.
Rusija je pogođena zapadnim sankcijama i povlačenjem stranih firmi. Nestle, proizvođač cigareta Filip Moris i Soni u sredu su se pridružili listi multinacionalnih kompanija koje su se povukle iz zemlje.
Sjedinjene Države razmatraju sankcije dobavljaču nuklearne energije Rosatomu, rekao je u sredu visoki zvaničnik Bajdenove administracije.
Glavni ekonomista Svetske banke rekao je da je Moskva na ivici neplaćanja duga. Kremlj preduzima mere da ojača ekonomiju i planira da odgovori na američku zabranu izvoza nafte i energenata pošto je rublja pala na rekordno nizak nivo.
Nije bilo mnogo nade za diplomatiju pošto je ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov doputovao u Tursku uoči razgovora u četvrtak sa Kulebom, što će biti prvi susret njih dvojice od upada.
Ukrajina traži prekid vatre, oslobađanje svojih teritorija i rešavanje svih humanitarnih pitanja, rekao je Kuleba i dodao: „Iskreno, moja očekivanja od pregovora su mala“.
Moskva traži da Kijev zauzme neutralan stav i odustane od težnji za ulazak u NATO savez.
Zelenski je rekao za VICE u intervjuu u sredu da je uveren da će Putin u nekoj fazi pristati na razgovore. „Mislim da hoće. Mislim da vidi da smo jaki. Hoće. Treba nam malo vremena“, rekao je on.
Zapad kaže da Rusija izmišlja izgovore da opravda ničim izazvan rat. Ruski predsednik Vladimir Putin nazvao je Ukrajinu američkom kolonijom sa marionetskim režimom i bez tradicije nezavisne državnosti.
Bela kuća je u sredu saopštila da su tvrdnje Rusije o navodnoj umešanosti SAD u laboratorije za biološko oružje i razvoj hemijskog oružja u Ukrajini lažne.
Ruske snage drže teritoriju duž severoistočne granice Ukrajine, istoka i jugoistoka. Borbe su se vodile na periferiji Kijeva, dok je drugi ukrajinski grad Harkov bombardovan.
Ruske jurišne snage su u zastoju severno od Kijeva, a zapadne zemlje kažu da je Kremlj morao da prilagodi svoj plan za brzo rušenje vlade.
Međunarodni monetarni fond odobrio je u sredu 1,4 milijarde dolara za hitno finansiranje Ukrajini za pomoć u podmirenju hitnih potreba za potrošnjom.
