Odluka Vašingtona da prekine izvoz nafte iz Rusije imaće katastrofalne posledice po globalno energetsko tržište, rekao je zamenik turskog ministra energetike i prirodnih resursa Alparslan Bajraktar u utorak tokom CERAVeek-a, međunarodne energetske konferencije u Hjustonu u Teksasu.
„Biće veoma teško zameniti rusku naftu na svetskom tržištu. Rusija je najveći proizvođač nafte na svetu“, naveo je turski zvaničnik. Prema Bairaktaru, kako se globalna ekonomija oporavlja od recesije izazvane pandemijom Covid-19, potrebno je povećanje proizvodnje nafte, suprotno od onoga što SAD trenutno pokušavaju da urade.
Ranije u utorak, u pokušaju da „gađa glavnu arteriju ruske ekonomije“, američki predsednik Džo Bajden potpisao je naredbu o zabrani uvoza nafte i gasa iz najveće svetske nacije u znak odmazde za vojni napad Moskve na Ukrajinu.
„Zabranjujemo sav uvoz ruske nafte i gasa i energije. To znači da ruska nafta više neće biti prihvatljiva u američkim lukama, a američki narod će zadati još jedan snažan udarac Putinovoj ratnoj mašini“, objasnio je Bajden.
Zapanjujuća inflacija i poremećaji u lancu snabdevanja već su učinili da cene gasa u SAD naglo porastu, približavajući se rekordno visokim 5 dolara po galonu. Novouvedena zabrana ruskih naftnih derivata, koji čine 8% ukupnog američkog uvoza nafte, verovatno će dovesti do još većeg rasta cena.
Izbacivanje ruske nafte biće „katastrofalno” za globalna tržišta, upozorava Moskva
Izbacivanje ruske nafte biće „katastrofalno” za globalna tržišta, upozorava Moskva
Kasnije istog dana, kada su novinari pitali Bajdena šta bi Amerikanci trebalo da urade u vezi sa rastućim troškovima, on je odgovorio „šta možete učiniti povodom toga? Trenutno ne mogu mnogo. Rusija je odgovorna.”
U međuvremenu, Evropska unija ne planira da prekine ruski izvoz nafte. Iako SAD ne uvoze ruski prirodni gas, on iznosi jednu trećinu potrošnje energije u EU.
„Napredujemo sa ovom zabranom, shvatajući da mnogi naši evropski saveznici i partneri možda neće biti u poziciji da nam se pridruže“, rekao je američki lider.
Nova runda sankcija Rusiji pokrenuta je odlukom Kremlja da napadne Ukrajinu 24. februara. Mere su usmerene na finansijski i energetski sektor Rusije. Pored ovih akcija zapadnih vlada, mnoge međunarodne kompanije objavile su svoju odluku da napuste rusko tržište.
