Dana 7. marta, odnosno 12. dana sveopšteg rata Rusije protiv Ukrajine, Međunarodni sud pravde (MSP) održao je prvo ročište u predmetu „Ukrajina protiv Ruske Federacije“.
Jedan od šest glavnih sudova Ujedinjenih nacija sa sedištem u Hagu, MSP je saslušao ukrajinski zahtev za indikaciju privremenih mera protiv Rusije u postupku koji je Ukrajina pokrenula 26. februara.
Iako je Rusija u svom pismu od 5. marta odbila da učestvuje na saslušanjima Međunarodnog suda pravde, Sud će nastaviti bez saslušanja argumenata Rusije.
„Činjenica da su ruska mesta prazna govori glasno“, rekao je Anton Korinevič, predstavnik Ukrajine u MSP, u svom uvodnom govoru pred Sudom.
„Oni nisu ovde u ovom sudu. Oni su na bojnom polju i vode agresivni rat protiv [Ukrajine]. Ovako Rusija rešava sporove“.
MSP procedure
Dva dana nakon što je Rusija pokrenula sveobuhvatni rat protiv Ukrajine, Kijev je podneo zahtev MSP za pokretanje postupka protiv Rusije po Konvenciji o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida (Konvencija o genocidu).
I Ukrajina i Rusija su strane u Konvenciji o genocidu i predale su sporove „koji se odnose na tumačenje, primenu ili ispunjavanje Konvencije, uključujući i one koji se odnose na odgovornost države za genocid“ u nadležnost Međunarodnog suda pravde.
Ukrajinska prijava se bavi neopravdanom upotrebom genocida od strane Rusije kao izgovorom za agresiju na Ukrajinu.
U obraćanju ruskom narodu 24. februara, ruski predsednik Vladimir Putin je izjavio: „Doneo sam odluku da izvršim specijalnu vojnu operaciju. Njegov cilj biće odbrana ljudi koji već osam godina trpe progon i genocid od strane kijevskog režima. Zbog toga ćemo težiti demilitarizaciji i denacifikaciji Ukrajine, kao i izvođenju pred sud onih koji su izvršili više krvavih zločina nad civilima, uključujući i građane Ruske Federacije.
Ukrajinske tvrdnje su širokog spektra: od zahteva da Sud proglasi da u Luganskoj i Donjeckoj oblasti Ukrajine nisu počinjena nikakva dela genocida do zahteva da su naknadne akcije Rusije preduzete na ovoj lažnoj premisi – naime, priznanju ruske okupacije delovi Donbasa kao nezavisne države 22. februara i pokretanje specijalne vojne operacije 24. februara – protivzakonito.
Pošto postupak MSP-a može biti dug – u određenim slučajevima i do 15 godina – Ukrajina je zatražila uvođenje privremenih mera protiv Rusije. Traži hitnu obustavu vojnih operacija koje su Rusija i njeni punomoćnici započeli protiv Ukrajine i uveravanja da se ne preduzimaju nikakve radnje koje bi mogle pogoršati spor.
Kako je tokom saslušanja izjavio ukrajinski advokat Harold Koh: „Rizik da će Rusija nepopravljivo naškoditi Ukrajini i njenom narodu u ime sprečavanja i kažnjavanja nepostojećeg genocida je veoma realan. Ukoliko Rusija ne zaustavi svoju vojnu operaciju, verodostojna tvrdnja Ukrajine da Rusija krši i zloupotrebljava Konvenciju će se čuti tek kada bude prekasno.
Očekuje se da će nalog Suda u vezi sa ukrajinskim zahtevom za uvođenje privremenih mera biti donešen uskoro. Dok u praksi to traje oko 11 nedelja, očekuje se da će MSP napredovati brže s obzirom na hitnost situacije u Ukrajini.
Druge avenije
Situacija je komplikovana jer je Rusija stalna članica Saveta bezbednosti UN. Samo ovaj drugi može utvrditi postojanje bilo kakvog akta agresije i odlučiti koje mere će se preduzeti za održavanje ili obnavljanje međunarodnog mira i bezbednosti prema poglavlju VII Povelje UN.
Savet bezbednosti UN se sastoji od pet stalnih članica – Rusije, Kine, Velike Britanije, SAD i Francuske – i 10 nestalnih članica. Ukoliko nema istovremenih glasova svih pet stalnih članica, Savet bezbednosti UN ne može da odlučuje o suštinskim pitanjima kao što je obnova međunarodnog mira i bezbednosti.
Rusija je 25. februara stavila veto na nacrt rezolucije sa namerom da okonča svoju vojnu ofanzivu na Ukrajinu. Nacrt, koji su podnele Albanija i SAD, dobio je podršku 11 članica, što je bilo dovoljno da rezolucija bude usvojena bez veta Rusije.
Druga međunarodna tela su više podržavala Ukrajinu. Narednih dana, 28. februara, tužilac Međunarodnog krivičnog suda (MKS) otvorio je istragu o situaciji u Ukrajini. Pošto Ukrajina nije potpisnica Rimskog statuta MKS-a, ona sama nije mogla da prosledi situaciju Tužilaštvu. Zbog toga je Sud zasnovao svoju nadležnost na izjavama Ukrajine iz 2014. i 2015. godine o prihvatanju nadležnosti MKS u pogledu navodnih zločina počinjenih na teritoriji Ukrajine od februara 2014. nadalje.
MKS, za razliku od MSP-a koji se bavi pitanjima odgovornosti države, može smatrati pojedince odgovornim za zločine iz svoje nadležnosti, odnosno genocid, zločine protiv čovječnosti, ratne zločine i zločine agresije. Evropski sud za ljudska prava 1. marta, kao odgovor na zahtev Ukrajine od 28. februara, naložio je Vladi Rusije da se uzdrži od vojnih napada na civile i civilne objekte u Ukrajini.
S obzirom na nesposobnost Saveta bezbednosti UN da se pozabavi ratom Rusije protiv Ukrajine, Generalna skupština UN usvojila je 2. marta rezoluciju kojom se zahteva da Rusija odmah prekine svoju vojnu agresiju. Za rezoluciju je glasala ukupno 141 država, protiv je glasale Rusija, Belorusija, Severna Koreja, Eritreja i Sirija, a još 35 država je bilo uzdržano.
Konačno, 4. marta, Savet UN za ljudska prava usvojio je rezoluciju kojom se poziva na „brzo i proverljivo“ povlačenje ruskih trupa i oružanih grupa koje podržava Rusija sa čitave teritorije Ukrajine i saglasio se sa osnivanjem komisije za istragu kršenja počinjenih tokom ruske vojni napad na Ukrajinu.
Blokiranjem i/ili ignorisanjem raznih međunarodnih puteva o kojima je bilo reči, uključujući priliku da odbrani svoje natečene optužbe o genocidu pred Međunarodnim sudom pravde, Rusija šalje jasan signal svetu da ono što ona naziva specijalnom vojnom operacijom nije ništa drugo do čist čin agresija.
Kako je Koh izjavio tokom saslušanja 7. marta, obraćajući se MSP-u, „kratka igra predsednika Putina je sila. Duga igra sveta je zakon. Da bi druge institucije radile svoj posao unutar i izvan sistema UN, prvo [MSP treba da radi svoj posao]. … Ali ako [to] ne bude delovalo odlučno… budite sigurni, ovo neće biti poslednji takav slučaj.”
