Iran i Sjedinjene Države moraju da donesu političku odluku u roku od nekoliko dana kako bi sprečile neuspeh indirektnih pregovora o oživljavanju nuklearnog sporazuma iz 2015. nakon 11 meseci pregovora potresanih ruskim zahtevom za izuzeće od sankcija u poslednjem trenutku.
Najviši izaslanik Evropske unije Enrike Mora, koji koordinira razgovore, napisao je na Tviteru: „Samo da razjasnimo. Više ne postoje ‘razgovori na nivou stručnjaka’. Niti ‘formalni sastanci’. Vreme je, u narednih nekoliko dana, da se političkim odlukama okončaju #bečki razgovori. Ostalo je buka.“
Morain post na Tviteru usledio je nakon odlaska glavnog iranskog pregovarača Alija Bagerija Kanija u ponedeljak na konsultacije u Teheran i izveštaja u iranskim medijima da će stručnjaci nastaviti razgovore u Beču.
Ako pregovori propadnu, to bi moglo da nosi rizik da se Teheran za kratko vreme uhvati nuklearnim oružjem i izazove novi rat na Bliskom istoku. To bi takođe moglo da podstakne Zapad da uvede oštrije sankcije Iranu i dalje eskalira svetske cene nafte koje su već opterećene sukobom u Ukrajini.
Strane uključene u razgovore između Teherana i svetskih sila u Beču rekle su prošle nedelje da se očekuje da će dogovor biti postignut u roku od nekoliko dana.
Evropski pregovarači iz Francuske, Britanije i Nemačke već su privremeno napustili pregovore jer su verovali da su otišli koliko su mogli i sada je na dvojici glavnih protagonista da se dogovore o otvorenim pitanjima, uključujući obim do kojeg su sankcije Iran bi bio povučen.
Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov je tokom vikenda zakomplikovao stvari kada je rekao da Moskva želi garanciju od Sjedinjenih Država da njenu trgovinsku, investicionu i vojno-tehničku saradnju sa Iranom neće ometati sankcije uvedene Rusiji otkako je izvršila invaziju na Ukrajinu.
Lavrov je u ponedeljak insistirao na zahtevu Moskve rekavši u telefonskom razgovoru iranskom ministru spoljnih poslova Hoseinu Amirabdolahijanu da oživljeni nuklearni sporazum ne bi trebalo da dozvoli bilo kakvu diskriminaciju među učesnicima.
Francuska je u ponedeljak upozorila Rusiju da ne pribegava ucenama zbog napora da se oživi sporazum.
Cene nafte su u ponedeljak dostigle najviši nivo od 2008. godine usred straha od ponude na tržištu, pošto su Sjedinjene Države i evropski saveznici razmatrali zabranu uvoza ruske nafte, a izgledi za brz povratak iranske nafte na svetska tržišta su se smanjili.
Diplomate su za Rojters rekli da još treba da se reši nekoliko pitanja u razgovorima za oživljavanje nuklearnog pakta, prema kojem je Teheran ograničio svoj nuklearni program u zamenu za oslobađanje od sankcija SAD, Evropske unije i UN.
U 2018. tadašnji SAD Predsednik Donald Tramp odustao je od nuklearnog pakta i ponovo uveo oštre sankcije koje su smanjile izvoz nafte iz Teherana.
Iranski analitičar konsultantske grupe Eurasia Group, Henri Rome, rekao je da su razgovori „sigurno u veoma delikatnoj tački“.
„Mislim da je novi ruski zahtev spreman da dodatno odloži napredak“, rekao je on.
Dok je Teheran rekao da neće dozvoliti da „bilo koji strani element potkopa njegove nacionalne interese“, najviši iranski bezbednosni zvaničnik Ali Šamkani pozvao je u ponedeljak Vašington da donese političke odluke.
„Prioritet iranskih pregovarača je da reše preostala pitanja koja se smatraju (a)… crvenom linijom. Brz pristup snažnom sporazumu zahteva nove inicijative svih strana“, napisao je Šamkani na Tviteru.
Evropski diplomata je rekao: „Rusi to zaista pokušavaju, a Iranci nisu srećni, iako, naravno, ne govore previše javno. Pokušavamo da pronađemo put.
Zabrinutost Rusije zbog uticaja zapadnih sankcija na njene odnose sa Iranom usledila je nakon pritiska visokih iranskih zvaničnika za dubljim vezama otkako je tvrdolinijaš Ebrahim Raisi postao predsednik prošle godine.
Najviša vlast Irana, vrhovni vođa ajatolah Ali Hamnei, pozvao je na bliže veze sa Rusijom zbog njegovog dubokog nepoverenja prema Sjedinjenim Državama.
