uski predsednik je rekao da je to bila „teška odluka“, ali da ljudi Donbasa nisu samo „psi lutalice“.
Slanje ruskih snaga u Ukrajinu bila je „bez sumnje teška odluka“, rekao je ruski predsednik Vladimir Putin u subotu, pre nego što je preneo lanac događaja koji su, po njegovom mišljenju, učinili napad neizbežnim.
Ofanziva je pokrenuta 24. februara po Putinovom naređenju. Većina zapadnih zemalja smatra da je to „neopravdano“ i „nezakonito“ i od tada su uvele oštre sankcije Rusiji.
„To sam rekao na početku operacije, a govorio sam o tome i pre nego što je ova odluka doneta. Teška odluka, bez ikakve sumnje“, ocenio je predsednik, obraćajući se predstavnicama avio-kompanija na jednom događaju u subotu.
On je objasnio da je situacija u Ukrajini izmakla kontroli nakon, kako je rekao, „neustavnog puča“ iz 2014., za koji je rekao da ga je Zapad aktivno podržavao. „Oni to ne kriju i otvoreno su rekli da su na to potrošili 5 milijardi dolara“, rekao je on.
Ali promenu režima su odbili neki delovi Ukrajine. I dok se Krim ponovo ujedinio sa Rusijom putem referenduma, disidenti u jugoistočnim regionima Donjecka i Luganska kasnije su se „suočili sa progonom“, tvrdi Putin.
Kijevska vlada je izvela velike vojne operacije u Donbasu, podsetio je svoje slušaoce. Nakon što su propali, obe strane su potpisale sporazume iz Minska, postavljajući mapu puta za miran izlazak iz sukoba.
Prema Putinovim rečima, Moskva je pokušala da učini sve što je mogla da održi teritorijalni integritet Ukrajine i istovremeno zaštiti interese građana Donjecka i Luganska, ali je Kijev blokirao Donbas, tlačio svoj narod i granatirao Donbas, rekao je.
„Slušajte, ljudi u Donbasu nisu psi lutalice. Tokom godina ubijeno je između 13.000 i 14.000 ljudi. Više od 500 dece je ubijeno ili osakaćeno. A ono što je posebno nepodnošljivo je da je takozvani „civilizovani“ Zapad to radije ne primetio tokom tih osam godina“, rekao je Putin.
Predsednik je naveo još nekoliko pitanja za koja je rekao da su duboko zabrinjavala Rusiju, uključujući nedostatak garancija da Ukrajina neće biti primljena u NATO. Iste razloge je naveo 24. februara, pre nego što je pokrenuo ono što je Kremlj nazvao „specijalnom vojnom operacijom“ protiv Kijeva.
Zapad je, međutim, ostao neubeđen u ove argumente i odgovorio je oštrim sankcijama Moskvi, a neke nacije nameću ograničenja Putinu lično.
