Adilović je istakao da su problemi počeli odmah na početku uspona, koji su izvodili bez lokalnog vodiča. U prvoj fazi, jedan od članova tima se jako smrzavao, što je nateralo prvu navezu da se vrati. Druga naveza je nastavila, ali su ubrzo odlučili da odustanu zbog pogoršanja situacije na vrhu.
On je odbacio tvrdnje o neiskustvu grupe, naglašavajući da su svi članovi tima godinama trenirali zajedno. „U Bosni i Hercegovini alpinisti treniraju svakog vikenda, tako da nedovoljna pripremljenost nije razlog. Glavni uzrok je bila pogrešna vremenska prognoza“, rekao je Adilović.
Te kobne noći, vremenski uslovi na Elbrusu su se naglo pogoršali. U oluji, Nermin Talam i Almir Krivdić su se suočili s ozbiljnim problemima, a Kemal Vidimlić je odlučio da potraži pomoć. Nažalost, pomoć je stigla prekasno, a Talam i Krivdić su preminuli.
Preživeli su samo Haris Adilović i Kemal Vidimlić, dok su ostali članovi ekspedicije iz Planinarskog kluba „Vedro“ izgubili život. Tela stradalih planinara su pronađena, ali su zbog loših vremenskih uslova do sada evakuisana samo dva tela.
Ambasador Bosne i Hercegovine u Moskvi, Ivan Orlić, objasnio je ekstremne uslove na Elbrusu. „Vidljivost je nula, a orijentacija se gubi čak i kod iskusnih planinara“, rekao je Orlić.
Nenad Ikonić, načelnik Gorske službe spasavanja Republike Srpske, naglasio je smrtonosnost Elbrusa. „Na visini od 5.000 metara, sve se menja, a ljudski organizam ne može da funkcioniše“, rekao je Ikonić, dodajući da je 2004. godine 48 alpinista nastradalo u jednoj sezoni.
