Matić smatra da trenutna situacija sa Savetom REM-a predstavlja još jedan pokušaj vlasti da reši problem koji je od suštinskog značaja za njih. U tom smislu, ona ukazuje na važnost otvaranja Klastera 3 i dobijanja sredstava iz Plana rasta.
Izabrani članovi Saveta REM-a, koji su u decembru podneli ostavke, danas bi trebalo da donesu konačnu odluku o povratku na funkcije. Odbor je usvojio tekst koji omogućava članovima da se izjasne o prihvatanju funkcije, s obzirom na to da njihova ostavka nije verifikovana.
Matić podseća da se situacija sa REM-om ponavlja, kao što je to bio slučaj pre 20 godina. Ona ukazuje na sličnosti u načinu izbora prvog saziva REM-a, gde je važnost forme prevladavala nad reformama.
Prvi reformski zakon iz 2002. godine doveo je do osnivanja Regulartornog tela za elektronske medije, koje je trebalo da bude autonomno i ekspertsko. Međutim, Matić ističe da su tadašnji članovi podneli ostavke zbog kršenja zakona, a Skupština je nastavila sa procedurama bez obzira na to.
Ona dodaje da je REM od svog osnivanja bio pod pritiskom i suočen sa pravnim mahinacijama. Matić ocenjuje da se sve to ponavlja i 20 godina kasnije, što ukazuje na duboke probleme u sistemu.
Na kraju, ona ističe da je sistem projektnog sufinansiranja medija postao izokrenut. Umesto da podrži lokalne medije, javna sredstva se usmeravaju ka onima koji već imaju komercijalne mogućnosti, što dodatno jača vlast.
