U studiji je učestvovalo sedam pacijenata koji su prolazili operaciju zbog epilepsije, a istraživači su bili iz Baylor College of Medicine u SAD-u. Mikroelektrode nazvane neuropikseli merile su aktivnost njihovih moždanih ćelija. Ove elektrode beleže podatke visoke rezolucije sa pojedinačnih neurona i do sada nisu korišćene na hipokampusu.
Senzori su beležili aktivnost stotina pojedinačnih neurona kako bi se videlo kako mozak reaguje na seriju zvukova i jezičkih podsticaja. „Naši nalazi pokazuju da je mozak daleko aktivniji i sposobniji tokom nesvesnosti nego što se ranije mislilo,“ kaže neurohirurg Sameer Sheth iz Baylor College of Medicine. „Čak i kada su pacijenti potpuno anestezirani, njihovi mozgovi nastavljaju da analiziraju svet oko njih.“
Hipokampus obavlja važne zadatke u vezi sa učenjem i pamćenjem. Istraživači su želeli da prouče hipokampus pod anestezijom jer se nalazi duboko unutar mozga, daleko od mesta gde se senzorna informacija prvi put obrađuje, u korteksu. Ranije studije su otkrile preostale senzorne reakcije u kortikalnim oblastima tokom stanja anestezije, ali ova studija ide dublje.
U prvom eksperimentu, pacijentima su pušteni niz ponavljajućih tonova, povremeno prekidanih različitim ‘neobičnim’ zvucima. Postojali su znakovi u odabranim neuronima da mozak može da razlikuje ove zvukove i da se vremenom poboljšava u njihovom prepoznavanju. Drugi eksperiment bio je složeniji. Klipovi iz obrazovnih videa i podkasta sa pričama pušteni su učesnicima, a hipokampus je dosledno pokazivao dokaze o obradi dolaznog jezika u realnom vremenu.
Neuralna aktivnost je pokazala da mozak sortira imenice, glagole i prideve, čak je pokušavao da predvidi sledeću reč u rečenici – što nije daleko od načina na koji generativni AI modeli formulišu odgovore tražeći najverovatniju sledeću reč. „Ova vrsta prediktivnog kodiranja je nešto što povezujemo sa budnošću i pažnjom, ali se dešava ovde u nesvesnom stanju,“ kaže neurohirurg Benjamin Hayden iz Baylor College of Medicine.
Nalazi sugerišu da određene sposobnosti obrade možda nisu vezane za svest i mogu se obavljati bez naše budnosti. Ova ideja dobija na značaju u poslednjim godinama, ali ostaje teška za proučavanje. Takođe se uklapa u šire istraživanje kako mozak obavlja zadatke nesvesno, napominje tim istraživača.
Mogućnost da se izdvoji jedan glas iz šuma na prepunoj zabavi je nešto što možda uzimamo zdravo za gotovo, ali zahteva mnogo pametne obrade. S obzirom na to koliko je nejasno naše razumevanje svesti, ima još mnogo posla. Iako su obrasci aktivnosti mozga bili dosledni među učesnicima u ovoj studiji, bilo ih je samo sedam. Svi su primili propofol kao glavni anestetik za svoje operacije, tako da se nalazi možda ne mogu generalizovati na druge anestetike.
Takođe ostaje da se vidi da li bi ista aktivnost i reakcija na zvuk bile prisutne kod ljudi koji su spavali ili bili u komi. U budućnosti bi moglo biti uzbudljivih praktičnih primena.
