U poslednje vreme, nemački kancelar Fridrih Merc našao se pod pritiskom zbog svojih stavova o napadima na Iran. Njegove izjave izazvale su brojne kritike, a podrška njegovoj vladi opada. Ipak, Merc je nastavio da se drži svojih stavova o iranskoj vladi.
Fridrih Merc je 28. februara izneo stavove o napadima SAD i Izraela na Iran, koji su rezultirali smrću važnih iranskih ličnosti. Njegove reči o iranskoj vladi kao „terorističkom režimu“ izazvale su veliku debatu među pravnicima i političarima. Mnogi su ga optužili za ignorisanje međunarodnog prava, dok su drugi smatrali da je njegov pristup bio previše popustljiv.
U međuvremenu, ekonomske posledice rata sa Iranom počele su da se osećaju u Nemačkoj, sa naglim porastom cena nafte i gasa. Ova situacija dodatno je pogoršala stanje nemačke privrede, što je dovelo do opadanja podrške Mercu i njegovoj stranci. Alternativa za Nemačku (AfD) počela je da dobija na popularnosti, nadmašivši demohrišćane u anketama.
Kritike su se pojačale nakon Mercove posete Vašingtonu, gde je pokušao da pridobije naklonost Donalda Trampa. Njegove izjave o američkoj strategiji u Iranu izazvale su dodatne tenzije, a Tramp je reagovao optužbama na društvenim mrežama. U tom trenutku, podrška američkoj politici među nemačkim građanima dodatno je opala.
Kancelar je, uprkos kritikama, najavio da će Nemačka učestvovati u pomorskoj misiji u Ormuskom moreuzu nakon završetka borbi. Međutim, ostaje neizvesno da li će do te misije zaista doći. Njegove reči su, čini se, bile više signal upućen Trampu nego konkretna akcija.
Na sastanku NATO ministara, američki državni sekretar je naglasio potrebu za razmatranjem Trampovog nezadovoljstva ponašanjem saveznika. Politolog Johanes Varvik ističe da Nemačka mora definisati svoje interese i prestati da se oslanja na SAD. Mercov poziv na veću nezavisnost od američke politike postao je još relevantniji u svetlu trenutnih događaja.
