Teheran je bio aktivan u pregovorima sa Vašingtonom o svom nuklearnom programu kada su Sjedinjene Američke Države i Izrael napali Iran 28. februara, kao i tokom 12-dnevnog rata u junu 2025. godine. Tokom oba sukoba, iranski nuklearni objekti su bili meta bombardovanja.
Zamenik ministra spoljnih poslova Kazem Garibabadi je na društvenoj mreži Iks (X) istakao da, ako Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) želi da doprinese diplomatskom rešenju, mora izbeći da tehnički izveštaj koristi kao sredstvo političkog pritiska.
U izveštaju IAEA se navodi da nedostatak pristupa nuklearnim objektima u Iranu predstavlja ozbiljnu zabrinutost zbog širenja oružja. Agencija priznaje da su vojni napadi na iranska nuklearna postrojenja stvorili situaciju bez presedana.
Garibabadi je naglasio da je ključno da IAEA može da sprovede aktivnosti verifikacije u Iranu bez odlaganja. On je dodao da takvi vojni napadi ne samo da krše iranski suverenitet, već predstavljaju i direktan udarac po nuklearnu bezbednost.
IAEA nikada nije osudila izraelsko-američke napade na iranska nuklearna postrojenja, što dodatno komplikuje situaciju. Garibabadi je kao pravni stručnjak ukazao na ozbiljnost ovih napada i njihove posledice po regionalnu stabilnost.
