Naučnici iz Ciriha i Lajpciga proveli su sveobuhvatnu studiju kako bi utvrdili zašto neki gojazni ljudi razvijaju metaboličke bolesti, dok drugi ostaju zdravi. Objavljeni rezultati u časopisu Cell Metabolism pružaju detaljan uvid u gensku aktivnost i ćelijsku strukturu adipoznog tkiva (masnog tkiva) u zdravih i nezdravih gojaznih ljudi, sa ciljem da se identifikuju markeri koji mogu pomoći u proceni rizika od razvoja ovih bolesti.
Iako je poznato da gojaznost povećava rizik od dijabetesa, visokog krvnog pritiska i holesterola, nije svaka gojazna osoba razvija metaboličke poremećaje. Tim istraživača, koji je analizirao uzorke iz Biobank-a gojaznosti iz Lajpciga, otkrio je da se razlike između zdravih i nezdravih gojaznih pojedinaca nalaze u ćelijskoj strukturi i funkciji adipoznog tkiva, naročito u visceralnom masnom tkivu koje okružuje unutrašnje organe.
Istraživači su otkrili da nezdravi gojazni ljudi imaju promene u funkciji adipocita, ćelija koje čine najveći deo adipoznog tkiva. Naime, ovi adipociti ne sagorevaju masti efikasno i umesto toga proizvode molekule koji podstiču imunološke odgovore, što može doprineti razvoju metaboličkih bolesti.
Pored toga, tim je istraživao funkciju mezotelijskih ćelija u visceralnom masnom tkivu. Ove ćelije su fleksibilne i mogu se pretvoriti u različite tipove ćelija, uključujući adipocite, kod zdravih gojaznih ljudi. Ovaj proces omogućava zdravom gojaznom tkivu da lakše raste i širi se bez razvoja bolesti. Međutim, kod nezdravih osoba, ove ćelije gube svoju funkcionalnost, što može doprineti razvoju metaboličkih problema.
Studija je takođe otkrila razlike između muškaraca i žena u sastavu i funkciji ćelija u visceralnom masnom tkivu, što bi moglo pomoći u razumevanju zašto su žene i muškarci podložni različitim rizicima za metaboličke bolesti.
Naučnici sada planiraju koristiti ove nalaze za dalja istraživanja i razvoj novih terapija. Podaci iz studije, koji su sada dostupni u javnoj aplikaciji, omogućavaju istraživačima da traže nove biomarkere koji bi mogli identifikovati osobe u većem riziku od razvoja metaboličkih bolesti. Ovi biomarkeri bi mogli biti korisni u prepoznavanju pacijenata koji bi najviše imali koristi od novih tretmana, kao što su lekovi koji smanjuju apetit i poboljšavaju oslobađanje insulina.
„Ovi podaci pružaju temelj za razvoj boljih tretmana za metaboličke bolesti i omogućavaju nam da bolje razumemo koje osobe su u najvećem riziku“, rekla je Isabel Reinisch, postdoktorski istraživač i jedan od autora studije.
