Bivši bolivijski predsednik Evo Morales obrušio se na svoje političke rivale zbog, kako je rekao, kampanje progona nakon što je za njim u subotu izdat nalog za hapšenje. Prvi domorodački vođa nacije, 65, optužen je da je imao dete sa maloletnom devojčicom 2016. godine, što se u Boliviji smatra zakonskim silovanjem.
Sam Morales je odbacio optužbe nazivajući bolivijsko pravosuđe pristrasnim prema njemu i osudivši proces kao kampanju političkog progona koju su pokrenuli njegovi rivali uoči predstojećih izbora.
„Naložen je nalog za njegovo pretresanje i hapšenje“, rekao je sudija Nelson Rokabado novinarima nakon saslušanja u južnom regionu Tarija, domu navodne žrtve. Morales je uzvratio u nizu postova na Ks, gde je optužio Rokabada da je napustio sudsku neutralnost u korist vlade rivala bivšeg predsednika – sadašnjeg bolivijskog predsednika Luisa Akrea.
Sudija je imenovan za vreme Akreovog mandata, rekao je Morales i dodao da je „ovo dokaz da sudije nisu nezavisne. Ne poštuju pravilan proces i donose odluke bez dokaza. Oni slušaju samo one koji im čine uslugu tako što ih postavljaju.”
U drugom postu, bivši predsednik je takođe povezao slučaj sa predstojećim predsedničkim izborima zakazanim za avgust. „Moji tužitelji ne traže pravdu, oni žele da me zabrane i eliminišu pre predstojećih predsedničkih izbora u Boliviji“, rekao je on, osuđujući ono što je nazvao „pristrasnom“ i „potčinjenom“ pravdom.
Prema pisanju medija, nalog za hapšenje je izdat nakon što je Morales dva puta preskočio saslušanja o njegovom mogućem pritvoru. Prema presudi, koja je emitovana na nacionalnoj televiziji, imovina bivšeg predsednika takođe je zamrznuta i zabranjeno mu je da napusti zemlju.
Morales navodno trenutno živi u centralnoj bolivijskoj provinciji Čapare, gde uživa snažnu podršku naroda.
Levičar, Morales je postao prvi domorodački predsednik Bolivije 2006. Pobegao je iz zemlje 2019. usred rasprostranjenih protesta i nereda izazvanih optužbama za prevaru birača na opštim izborima. Od tada je tvrdio da je svrgnut u državnom udaru koji podržavaju SAD. Vratio se u Boliviju 2020. nakon što je Arce, njegov tadašnji saveznik, osvojio predsedničku funkciju. Njihov odnos se zatim brzo pogoršao u rivalstvo oko kontrole njihove partije Pokret za socijalizam.
U oktobru 2024. Morales je prvi put optužen za „teško silovanje sa trgovinom ljudima“ zbog navodnog seksa sa maloletnikom. U novembru 2024. Morales je tvrdio da je pokušan atentat nakon što su njegov automobil pogodili meci.
Vlada je negirala te tvrdnje, a ministar u vladi Eduardo del Kastiljo optužio je Moralesa da je inscenirao incident.
