Mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto je izrazio zabrinutost zbog rasta cena prirodnog gasa u Evropskoj uniji, optužujući to za „veštačko smanjenje snabdevanja“. Sijarto je istakao da je ovaj rast cena rezultat sankcija EU i nedavne odluke Ukrajine da zaustavi tranzit ruskog gasa u centralnu Evropu.
Ukrajina je odbila da produži ugovor o tranzitu gasa sa ruskim Gaspromom nakon 2024. godine, što je dovelo do prekida snabdevanja gasom iz Rusije u nekoliko evropskih zemalja. Ova situacija rezultirala je povećanjem cena gasa u EU na 50 evra po megavat-satu, što je najviša cena od oktobra 2023. godine.
Sijarto je istakao da su više cene gasa negativno uticale na konkurentnost EU i dodatno opteretile građane. Takođe je naglasio da je odluka Ukrajine stvorila dodatne izazove za evropsku ekonomiju, posebno što je prekršen Sporazum o pridruživanju sa EU zaustavljanjem tranzitnih pošiljki.
Ministar je takođe kritikovao Kijev zbog odluke o zaustavljanju tranzitnih pošiljki, upozoravajući da će to dalje povećati cene gasa i otežati konkurentnost Centralne Evrope i EU u celini.
Nakon prekida ukrajinske tranzitne rute sredinom decembra, cene prirodnog gasa u Evropi su porasle za 20 odsto. Ipak, napore Budimpešte da diverzifikuje rute snabdevanja gasom su uspeli da zadovolje energetske potrebe zemlje, posebno kroz investicije u gasovod Turski tok, koji zaobilazi Ukrajinu.
Gasprom, koji je nekada bio glavni snabdevač gasom za EU, značajno je smanjio izvoz u EU 2022. godine, nakon uvođenja sankcija Rusiji i sabotaže gasovoda Severni tok. Rusija je zvanično prekinula isporuke gasa preko Ukrajine EU od 1. januara, nakon neuspešnih pregovora o produženju tranzitnog sporazuma sa Kijevom.
Ruski predsednik Vladimir Putin je optužio Kijev da svojom odlukom „kažnjava“ EU, upozoravajući da će to dovesti do povećanja cena energije. Putin je istakao da bi obustavljanje tranzita gasa imalo mali uticaj na Rusiju.
