Neinvazivno snimanje mozga se obično radi sa elektrodama, lepljivim gelovima i žicama: to je ružna, neprijatna i dugotrajna postavka. Ali naučnici su sada razvili potencijalnu nadogradnju u obliku privremenih elektronskih tetovaža.
Ove e-tetovaže rade pomoću tečnog mastila štampanog na skalpu. U novoj studiji pokazalo se da su tačne kao i konvencionalne metode elektroencefalografije (EEG), dok su mnogo lakše za konfigurisanje. Još bolje, mogu da deluju kroz kosu (sve dok je kratka kosa).
Prema istraživačima koji su razvili mastilo, sa Univerziteta Teksas u Ostinu i Univerziteta Kalifornije u Los Anđelesu (UCLA), ova nova tehnika obećava napredak u praćenju pacijenata i dijagnostici bolesti.
„Naše inovacije u dizajnu senzora, biokompatibilnom mastilu i brzoj štampi utiru put za buduću proizvodnju elektronskih senzora za tetovaže na telu, sa širokom primenom kako unutar tako i izvan kliničkih okruženja“, kaže inženjer elektrotehnike Nanshu Lu sa Univerziteta Teksas. u Austinu.
Istraživači kažu da je njihov novi pristup udobniji za subjekta, traje duže bez ikakve degradacije signala i precizniji je u podacima koje prikuplja. Napravljene od provodljivih polimera, e-tetovaže se prskaju direktno na glavu pomoću prilagođenog inkjet štampača.
Pošto su se ranije koristile za merenje umora mišića i otkucaja srca, pokazalo se da ove e-tetovaže rade i na moždanoj aktivnosti, sa posebno dizajniranim algoritmima koji mogu da otkriju gde na skalpu treba da budu postavljene.
Dalje inovacije su došle u primeni e-mastila za zamenu dela ožičenja u standardnom EEG-u. Istraživači su mogli da koriste kraće konvencionalne žice da prenesu prikupljene podatke nazad na uređaj za snimanje.
„Ovo podešavanje je omogućilo štampanim žicama da sprovode signale bez da prihvate nove signale usput“, kaže naučnik o materijalima Ksimin He sa UCLA.
Kao i uvek, ima još posla. Zatim, tim koji stoji iza e-tetovaže želi da razvije način ugradnje mogućnosti bežičnog prenosa u štampane zakrpe e-ink, kao i da njihova tehnologija radi sa širim spektrom frizura i tipova kose.
Na kraju, e-tetovaže bi se takođe mogle koristiti kao osnova interfejsa između mozga i računara (BCI), kažu istraživači – ne samo da čitaju moždanu aktivnost, već pokušavaju da je protumače i koriste za pokretanje akcija.
Kao i kod EEG-a, trenutne postavke za BCI su glomazne i teško ih je upravljati. Ako bi se trenutna tehnologija mogla zameniti nečim zasnovanim na e-tetovažama, potencijalno bi mogla postati dostupna mnogo široj grupi ljudi.
„Naša studija može potencijalno da revolucioniše način na koji su dizajnirani neinvazivni uređaji za interfejs između mozga i računara“, kaže neuroinženjer Hose Millan sa Univerziteta Teksas u Ostinu.
Istraživanje je objavljeno u Cell Biomaterials.
