Tim naučnika o materijalima, medicinskih istraživača i inženjera povezanih sa velikim brojem institucija širom Australije razvio je novi način za sprovođenje digitalne proizvodnje svetla koji prevazilazi probleme sa trenutnim metodama. U svom radu objavljenom u časopisu Priroda, grupa opisuje svoju novu tehniku, kako funkcioniše i načine na koje se može koristiti.
Tradicionalno 3D štampanje podrazumeva precizno prskanje tečnog materijala iz mlaznice na predmet gde se stvrdnjava dok se hladi, uzrokujući da raste kako se slojevi dodaju. Proizvodnja digitalnog svetla je vrsta 3D štampanja koja uključuje upotrebu lasera za proizvodnju 3D objekata umesto mlaznice—lasersko svetlo izaziva stvrdnjavanje tečnog materijala.
Razvijena su dva pristupa. Prvi je zasnovan na prozoru, u kome se laser ispaljuje kroz providni prozor u rezervoaru sa tečnošću prekursora i na platformu, što rezultira očvršćavanjem prekursora i rastom željenog objekta prema dole. Drugi pristup se zove odozgo nadole, i kao što mu ime kaže, uključuje ispaljivanje lasera nadole u rastvor prekursora, što dovodi do toga da objekat raste nagore.
Oba pristupa pate od problema koji obezbeđuju stabilan protok prekursora i rasipanje toplote. U ovom novom naporu, istraživački tim je razvio modifikovani oblik pristupa odozgo nadole koji prevazilazi oba problema – oni to zovu dinamičko štampanje interfejsa.
Metoda uključuje promenu tačke štampanja na meniskus, što je kriva površine (prekursorske) tečnosti. To se radi korišćenjem rezervoara za zadržavanje tečnosti prekursora, a zatim korišćenjem cevaste glave za štampanje pod pritiskom koja se nalazi iznad rezervoara. Ima ventil koji omogućava dodavanje akustičnih vibracija koje služe za oscilovanje vazdušnog pritiska.
Za štampanje, svetlosni uzorci se projektuju dole kroz cev na meniskus dok se glava štampača kreće. Željeni predmet raste nagore od dna rezervoara, uronjen u tečnost prekursora. Pritisak unutar cevi se koristi za kontrolu oblika koji uzima meniskus. Ponovno premazivanje tečnosti na predmet koji se štampa kontroliše površinski napon i ubrzava se vibracijama, što rezultira ravnomernim protokom prekursora.
Testiranje je pokazalo da je metoda sposobna da štampa brzinom do 0,7 milimetara u sekundi, sa malo grešaka i minimalnim problemima sa disperzijom toplote usled neprekidnog kretanja tečnosti prekursora.
