Evropski naučnici su se udružili sa dva startapa u pionirskom eksperimentu kako bi se pozabavili jednim od glavnih problema sa kojima se suočava morski život – iscrpljivanjem kiseonika u okeanu, što uzrokuje nestanak ribe i morskog biodiverziteta.
Deoksigenacija okeana je jedno od pitanja na dnevnom redu samita ZP UN o biodiverzitetu, koji je otvoren 21. oktobra u Kolumbiji.
Istraživači sa Univerziteta u Stokholmu u Švedskoj, francuska industrijska kompanija Lhife i finski startup Flekens rade na pilot eksperimentu za reoksigenaciju Baltičkog mora proizvodnjom vodonika u moru.
Projekat BOkHi traži sveobuhvatno rešenje za gušenje koje preti moru koje se graniči sa devet severnoevropskih zemalja.
Kiseonik rastvoren u okeanima je neophodan za održavanje života u moru, jer podvodni organizmi nemaju šanse da prežive bez njega, kažu naučnici.
„Ali već više od 50 godina, njegove koncentracije se smanjuju“, rekao je Kristof Rabuj, naučnik iz francuskog naučnoistraživačkog centra CNRS.
Gubitak kiseonika ima dva glavna uzroka, prema Međunarodnoj uniji za zaštitu prirode.
Zagrevanje okeana usled klimatskih promena je jedno — topliji okeani sadrže manje kiseonika, dok organizmi zahtevaju više kiseonika u toplijim vodama.
Drugi je eutrofikacija, proces u kome oticanje đubriva, kanalizacija, životinjski otpad, akvakultura i naslage azota iz sagorevanja fosilnih goriva stvaraju prekomerno cvetanje algi.
Kada se ova morska alga raspadne, proizvodi ogromne količine CO 2 , uklanjajući kiseonik iz vode.
Centralni Baltik, poluzatvoreno more omeđeno poljoprivrednim i industrijskim zemljama, „jedan je od najvećih mrtvih tačaka na svetu… u suštini ekološka pustinja“, rekao je Alf Norko sa Univerziteta u Helsinkiju za AFP.
Cilj BOkHi-a, koji je dobio podršku od UN-a kao deo desetogodišnjeg programa o održivom razvoju okeana, je da se prouči izvodljivost ubrizgavanja gasovitog kiseonika na dubinu, tehnike koja se koristi u određenim slatkovodnim jezerima u Severnoj Americi.
„Obnavljanje uslova kiseonika u dubokim vodama kroz dugotrajno dodavanje imalo bi mnogo pozitivnih efekata na ekosistem Baltičkog mora“, kao što je proširenje staništa za uzgoj bakalara, rekao je Jakob Valve sa Univerziteta u Stokholmu i povezan sa projektom.
Flekens, finski startap uključen u projekat, identifikovao je tri moguće zone za ponovno ubrizgavanje kiseonika, ali još mnogo toga treba da se uradi. Kiseonik se mora proizvoditi čisto i na licu mesta.
Tu dolazi francuski startap Lhife, specijalizovan za odvajanje molekula vodonika i kiseonika iz vode pomoću električne struje.
Kompanija je razvila prvu takve vrste na moru jedinicu za proizvodnju vodonika koristeći desaliniziranu morsku vodu u jednogodišnjem eksperimentu u zapadnom francuskom regionu Le Croisic.
Do sada je kiseonik koji proizvodi Lajf ispuštan u atmosferu. Ali u Baltičkom moru bi se ubrizgalo u vodu.
Projekat je još uvek u fazi planiranja – kako će se ubrizgavanje izvršiti, koliko i kojom brzinom sve treba da se odluči, kao i kako izmeriti naknadni uticaj na faunu i floru.
Druga faza BOkHi-a uključuje vođenje pilot projekta, za koji se očekuje da će trajati pet do šest godina i koji bi trebalo da počne 2025. godine, prema Szilvia Haide iz Flekensa koja ga koordinira.
Cilj pilota je da se razradi način ubrizgavanja kiseonika i da se prouči uticaj na životnu sredinu i biodiverzitet.
Prema proračunima Matijea Gena, generalnog direktora Lajfa, oko 30 ofšor platformi na Baltiku bilo bi neophodno da bi se potpuno ponovo oksigenirao.
„To nije čudesno rešenje, to je veoma dugoročan projekat“, rekao je Gene za AFP, procenjujući trajanje od 20 do 30 godina.
To će zavisiti i od poljoprivredne industrije i njene upotrebe đubriva.
