Kada pomislite na dobar san, možda zamišljate miran noćni odmor od osam sati, ali stvarnost zdravog spavanja je mnogo složenija. U klinici za spavanje često se susrećemo s pacijentima koji imaju previše pojednostavljeno razumevanje sna. U praksi, zdravo spavanje je ciklično i uključuje više faza, uključujući kratka buđenja tokom noći.
Prema istraživanjima, zdravi odrasli prolaze kroz pet ili šest 90-minutnih ciklusa sna svake noći, pri čemu se u prvoj polovini noći obično više vremena provodi u dubljem snu, dok se REM san – povezan sa živopisnim snovima – javlja češće u drugoj polovini. Normalno je probuditi se nekoliko puta tokom noći, a mnogi ljudi se ne sećaju ovih buđenja.
Za optimalno spavanje, preporučuje se sedam do devet sati sna po noći, ali važno je i kako se osećate nakon buđenja. Ako se budite odmorno i bez prekomerne pospanosti tokom dana, to je dobar znak. Međutim, ako se često osećate umorno ili trebate dremati, to može ukazivati na poremećaj spavanja, koji pogađa oko 25% odraslih.
U poremećaje spavanja, kao što su nesanica i apneja u snu, često se javljaju problemi sa zaspavanjem ili se budite prerano. Uz to, stariji ljudi su skloniji ovim problemima. Drugi faktori, kao što su hronični bolovi, lekovi, deca ili buka, takođe mogu ometati kvalitet sna.
Ako se budite frustrirani ili zabrinuti zbog svojih navika spavanja, važno je potražiti stručnu pomoć. Takođe, razmislite o tome kako se osećate ujutro. Ako imate problema sa ustajanjem, to može biti znak da je potrebna intervencija.
Praćenje spavanja putem uređaja može biti korisno, ali nije savršeno. Najpouzdanija metoda za ispitivanje kvaliteta sna je polisomnografija (PSG), koja analizira različite aspekte sna.
Razumevanje obrazaca vašeg sna može pomoći u identifikaciji negativnih uticaja na kvalitet sna, poput nepravilne rutine odlaska u krevet. Ako osećate da vas podaci o snu zabrinjavaju, razgovor sa lekarom može biti pravi korak ka boljim navikama spavanja i opštem zdravlju.
