Ljudi se sve više bave nosivom tehnologijom kako ona postaje prilagodljivija i interaktivnija. Jedan od najintimnijih načina za postizanje prihvatanja je kroz naočare proširene stvarnosti (AR).
Prošle nedelje, Meta je debitovala sa prototipom najnovije verzije svojih AR naočara – Orion. Izgledaju kao naočare za čitanje i koriste holografsku projekciju kako bi omogućile korisnicima da vide grafiku projektovanu kroz providna sočiva u njihovo vidno polje.
Šef Meta Mark Zakerberg nazvao je Orion „najnaprednijim naočarima koje je svet ikada video“. Rekao je da oni nude „pogled budućnosti“ u kojoj će pametne naočare zameniti pametne telefone kao glavni način komunikacije.
Ali da li je ovo istina ili samo korporativna reklama? I da li će nam AR naočare zaista koristiti na nove načine?
Tehnologija koja se koristi za razvoj Orion naočara nije nova.
Šezdesetih godina prošlog veka kompjuterski naučnik Ivan Saterlend predstavio je prvi ekran sa proširenom stvarnošću na glavi. Dve decenije kasnije, kanadski inženjer i pronalazač Stiven Man razvio je prvi prototip nalik naočarima.
Tokom 1990-ih, istraživači i tehnološke kompanije razvijale su sposobnost ove tehnologije kroz ekrane koji se nose na glavi i nosive računarske uređaje. Kao i mnoga tehnološka dostignuća, ovi su često bili u početku fokusirani na vojne i industrijske primene.
Godine 2013, nakon što se pojavila tehnologija pametnih telefona, Google je ušao na tržište AR naočara. Ali potrošači su bili nezainteresovani, navodeći zabrinutost zbog privatnosti, visoke cene, ograničene funkcionalnosti i nedostatka jasne svrhe.
Ovo nije obeshrabrilo druge kompanije — kao što su Microsoft, Apple i Meta — da razvijaju slične tehnologije.
Meta navodi niz razloga zašto su Orion najnaprednije naočare na svetu, kao što je njihova minijaturna tehnologija sa velikim vidnim poljima i holografskim ekranima. Rečeno je da ovi ekrani pružaju: „ubedljiva AR iskustva, kreirajući nove paradigme interakcije između čoveka i računara […] jedan od najtežih izazova sa kojima se naša industrija ikada suočila“.
Orion takođe ima ugrađenog pametnog pomoćnika (Meta AI) koji pomaže u zadacima putem glasovnih komandi, praćenja očiju i ruku, kao i narukvicu za prevlačenje, klikanje i pomeranje.
Uz ove karakteristike, nije teško složiti se da AR naočare postaju jednostavnije za upotrebu za masovnu potrošnju. Ali biće teško postići široko prihvatanje potrošača.
Meta će morati da odgovori na četiri vrste izazova:
Ovi faktori nisu različiti od onoga što smo videli 2000-ih kada su pametni telefoni postali prihvaćeni. Baš kao i tada, postoje rani korisnici koji će videti više koristi nego rizika u usvajanju AR naočara, stvarajući tržišnu nišu koja će se postepeno širiti.
Slično onome što je Apple uradio sa iPhone-om, Meta će morati da izgradi digitalnu platformu i ekosistem oko Oriona.
Ovo će omogućiti šire primene u obrazovanju (na primer, virtuelne učionice), daljinski rad i poboljšane alate za saradnju. Orionov holografski displej već omogućava korisnicima da prekriju digitalni sadržaj i stvarni svet, a pošto je hendsfri, komunikacija će biti prirodnija.
Pametne naočare se već koriste u mnogim industrijskim okruženjima, kao što su logistika i zdravstvena zaštita. Meta planira da lansira Orion za širu javnost 2027.
Do tog vremena, AI će verovatno napredovati do tačke u kojoj će virtuelni asistenti moći da vide ono što mi vidimo, a fizičko, virtuelno i veštačko će koegzistirati. U ovom trenutku, lako je videti da se potreba za glomaznim pametnim telefonima može smanjiti i da kroz kreativno uništavanje jedna industrija može zameniti drugu.
Ovo je podržano istraživanjem koje ukazuje da će industrija slušalica virtuelne i proširene stvarnosti vredeti 370 milijardi dolara do 2034.
Ostaje pitanje da li će nam to zaista koristiti.
Već postoji mnogo debata o uticaju tehnologije pametnih telefona na produktivnost i dobrobit. Neki tvrde da nam je to koristilo, uglavnom kroz povećanu povezanost, pristup informacijama i produktivne aplikacije.
Ali drugi kažu da je upravo to stvorilo više posla, ometanja i mentalnog umora.
Ako Meta ima svoj put, AR naočare će to rešiti povećanjem produktivnosti. Konsultantska kuća Deloitte se slaže, rekavši da će tehnologija omogućiti pristup podacima bez upotrebe ruku, bržu komunikaciju i saradnju kroz deljenje podataka.
Takođe tvrdi da će pametne naočare smanjiti ljudske greške, omogućiti vizualizaciju podataka i pratiti zdravlje i dobrobit korisnika. Ovo će osigurati kvalitetno iskustvo, društveno prihvatanje i besprekornu integraciju sa fizičkim procesima.
Ali da li će se sve to ostvariti ili ne zavisiće od toga koliko dobro kompanije kao što je Meta rešavaju mnoge izazove povezane sa AR naočarima.
